Kako čuvati svoje i mentalno zdravlje svoje dece u uslovima pandemije?

Kada je proglašena pandemija u Srbiji (i svetu) većina nas je mislila da smo ušli u vanredni period koji neće ovoliko dugo potrajati. U tom samom početku izmenjenih načina funkcionisanja je preovlađivala iznenađenost, prilagođavanje novim uslovima (rad od kuće, nova organizacija oko dece, nova organizacija u uslovima vanrednog stanja, sticanje novih navika i pojačavanja starih (nošenje maski, pojačano pranje ruku, dezinfekcija prostora,...), pojačana briga za sopstveno i zdravlje najbližih, anksioznost, nemoć, ljutnja i strah. Novi uslovi su nas pokrenuli u pravcu povećane aktivnosti u uspostavljanju svih promena koje su bile neophodne. Možda smo se suočili i sa novim zadacima koji nisu bili deo naših starih rutina i navika: pojačana informisanost o bolesti, izmena plana nabavki svakodnevnih potrepština, dovijanje za dolaženje do maski, rukavica, dezinfekacionih sredstava, podrška deci oko snalaženja u onlajn nastavi...

Mnoge porodice su provodile više vremena nego što uobičajeno provode zajedno i to je u nekima dovodilo do povećanja nasilja, usled  nagomilanih tenzija i anksioznosti. Tek kada je prošao ovaj početni period saživota sa pandemijom, osetili smo nakupljeni umor, što od anksioznosti suočavanja sa novom situacijom, što od novih zadataka, koji nisu bili ranije deo naših svakodnevnica.

Posle početnog perioda, mnogi su se suočili sa bezvoljnošću, doživljajem nedostatka smisla, osećajem nemoći koja traje i iscrpljuje i kao i svaka kriza i turbulencija u životu – ona sama je prilika da „potonemo“ ili „isplivamo“, kao što je i svaka situacija prilika za lični rast i razvoj.

Sve te promene su se oslikavale i u našim porodicama i uticale na našu decu. Naša deca takođe emituju uznemirenost, razdražljivost, možda postavljaju veoma veliki broj pitanja o koronavirusu i srodnim temama, neki reaguju povećanim besom, neki tugom,....Načini na koje smo se ponašali  i reagovali su bili prilika za našu decu za učenje po modelu. I toga treba da smo veoma svesni! I odgovorni, uz svest da reagovanje roditelja  u stresnim situacijama, deca najčešće preslikavaju (uz postojanje individualnih, fizioloških, neuroloških,.... razlika). To nije nimalo lak zadatak, jer trošimo energiju za rvanje sa sopstvenim brigama, anksioznostima, strahovima, a pri tome nam ona treba da zajedno sa sopstvenom decom obradimo događaje iz okoline i da delujemo smirujuće.

Dimenzije ličnosti na kojima treba da poradimo, da osvestimo koliko su važne u ovim vremenima su sposobnost prilagođavanja promenama, fleksibilnost, tolerisanje neizvesnosti i frustracija. Važno je da emitujemo smirenost prilikom susretanja sa problemima (ono što u narodu zovu „hladne glave“). Naravno da smo različiti u tom pogledu,  da posedujemo manje ili više od ovih sposobnosti, ali je važno da se izgrađujemo i menjamo  u ovom pravcu. Takođe je veoma važno da razgovaramo sa sopstvenom decom o načinima na koje vi regulišete emocije i prevazilazite stres – na taj način ih učite kako i oni da razvijute veštine.

Oni koji su u zrelim godinama se sećaju, verovatno, da u periodu bombardovanja Srbije 1999. godine, posle početnog suočavanja sa novom situacijom, mnogi su svedočili da „se nikada lepše nisu družili“. Po analogiji sa ovim vremenom, poruka je da svoje vreme iskoristimo okrećući se svojim najbližima i aktivnostima za koje ranije nismo imali vremena: kvalitetnije provođenje vremena sa svojom decom u aktivnostima koje nas zbližavaju, podržavaju, neguju naš međusobni odnos. Kako će nam biti zavisi ne od realnosti, nego od načina na koji opažamo tu realnost; kvalitetan život odlikuju prilike, a ne prepreke, a od nas zavisi kako tome pristupamo.

Tako zajedno sa decom pevajte, plešite, igrajte društvene igre, gledajte filmove, pravite nova jela u kuhinji, igrajte kvizove, ... postarajte se da ovo bude jedan period koga će se rado sećati. Važno je da deca zadrže/uspostave strukturu dana i u tom cilju, zajedno sa njima pravite dnevne/nedeljne rasporede aktivnosti u kojima će pored učenja biti prisutne i ove zajedničke.

Da bi sve ovo bilo moguće i realizovano, ukućani treba da vode računa o sebi, da budu svesni svog ponašanja i emocija.

Autorka teksta

Mirjana Trifunović Paul, psihologica