Likovna kultura u nastavi na daljinu

Prelazak sa redovne na online nastavu izazvao je podeljenja mišljenja među nastavnicima, roditeljima i učenicima. Od marta 2020. godine, kada se krenulo sa nastavom na daljinu pa do danas, prošli smo kroz tri faze.

U početnoj fazi realizacije online nastave izgubljeno je dosta vremena u pronalaženju pravog načina i platforme za izvođenje nastave. Dok su drugi predmeti imali podršku u vidu TV časova, predmet likovne kulture je bio „osuđen“ na platforme koje su bile dostupne. Uz preporuke Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uvedena je nastava za koju većina nije bila spremna. Način komuniciranja sa decom i roditeljima i put do zadovoljavajućeg nivoa bio je mukotrpan. Viber grupe odeljenskih starešina, aktiva nastavnika, grupe sa učenicima i roditeljima, odradile su veliki posao u kreiranju i nalaženju pravih načina i platformi za dalji rad. Za nastavu likovne kulture, najbolje se pokazala Google učionica, koja je sa svim mogućnostima doprinela da nastava likovne kulture zadrži visok nivo. Naravno, za izvođenje ovog vida nastave bila je potrebna i osnovna informatička pismenost nastavnika, učenika, a i roditelja. Kraj školske godine je pokazao koliko je online nastava bila uspešna, u kojoj meri smo uspeli da realizujemo nastavne planove i koliko su roditelji i učenici prihvatili način rada koji do tad nije bio toliko prisutan u obrazovanju.

Sve te nedostatke u drugoj fazi na početku nove školske godine mnogo smo lakše ispravili u direktnom kontaktu sa decom sa kojom smo radili u grupama, a koja su i dalje jednim delom bila vezana za online nastavu. Sve nedoumice o korišćenju platformi za rad su u tom kontaktu razrešene.

Ponovno vraćanje kompletne nastave na daljinu u tećoj fazi je bio kompletiran Google meet platformom gde se u kombinaciji sa Google classroom realizacija same nastave podigla na viši nivo u odnosu na početak.

Uvođenjem nastave na daljinu, predmet likovne kulture iz mog iskustva dobija jednu sasvim novu dimenziju. Interakcija sa učenicima i roditeljima je u odnosu na „normalnu“ nastavu sada na sasvim drugom nivou. Naravno, trebalo je proći sve ove faze kroz koje smo prošli da bismo došli do željenog nivoa. Pitanje je šta je dobijeno, a šta izgubljeno nastavom na daljinu? U uslovima koji su nam nametnuti pandemijom raditi po svim principima i metodama rada koje nastava zahteva nije bilo moguće. Grupni rad ili rad u paru je u ovim uslovima bio otežan za realizaciju. Prilagođavanje ovakvom načinu rada za nastavnika nije bio težak. Korišćenjem svih kompetencija i kapaciteta koje imamo, uspeli smo da odgovorimo na zadatak. Sama priprema materijala za učenike, kao što su priprema prezentacija, biranje veb-sajtova koji treba da se posete, odabir YouTube snimaka, zajedno sa pripremom standardne školske literature, nastavu je učinila inovativnijom. Nastavnik je morao da pokaže mnogo veću kreativnost u prezentovanju i izboru materijala na zadate teme, a svi ti materijali su još dodatno dobili na težini korišćenjem platformi za grupne Live sastanke, čime je zaokružena je celina. Velike benefite online nastave je likovna kultura iskusila u smislu prezentacije sadržaja kroz sve što nudi savremena tehnologija. Poseta online muzeja, galerija i umetničkih veb-sajtova je učenike uvela u svet umetnosti na jedan nov način. Nastava na daljinu predmeta likovna kultura u takvim uslovima morala je da prođe određenu modifikaciju ne samo kroz način prezentovanja nastavnika, već i kroz sam likovni rad učenika. Zahtevi su morali da budu redukovani, ali nikako i zaustavljeni. Stavljanje kreativnosti i kreativnog razmišljanja u prvi plan, likovna kultura u ovim uslovima je stavljena u poziciju „terapije“ i bega od tenzije i pritiska drugih predmeta.

Za ostvarenje svih ovih ciljeva i razumevanje istih bitna stavka je da se likovna kultura ne svrstava u predmete za povećanje proseka, već predmet koji ima veoma značajnu ulogu u psihičkom razvoju deteta.

Naravno sve ovo je i roditelje po prvi put aktivno uključila u nastavni proces. Njihov odnos se u mnogome promenio u percepciji pomoći u radu sa decom, a i sa nastavnicima, jer se škola po prvi put uselila u domove. Roditelji su postali aktivni učesnici, partneri u pomoći u realizaciji nastave. Preduslov za ovo jbila je osnovna informatička pismenost, što je posebno važno jer smo u situaciji da deca mnogo bolje koriste savremenu informatičku tehnologiju od starijih.

Kod nastave likovne kulture, zadatke za rad (Google classroom) pratili su materijali koji su davali potrebna objašnjenja za rad. U zadacima je bilo bitno jasno definisati temu, medijum i rok za predaju radova. Učenici su po prvi put imali kompletan trag o tome šta, kako i kada je trebalo raditi. Sva dodatna obješnjenja su takođe bila moguća. Uloga roditelja je u ovim situacijama bila veoma značajna. Ono što je pre svega bilo bitno je da su i roditelji u svakom trenutku znali sve zahteve za rad.

Da bi sam produkt bio urađen prema zahtevima koji su postavljeni, roditelji, pre svega, treba da prate rad svog deteta. Naravno, trebalo je omogućiti adekvatne uslove za rad, jer likovni rad korišćenjem bilo koje likovne tehnike zahteva drugačiju organizaciju rada od "običnog" učenja. Da bi svaki likovni rad imao željeni efekat, kod učenika pre svega treba zahtevati i razvijati samostalnost. Uticaj roditelja na likovni proces i stvaranje jednog kreativnog likovnog rada treba da se zadrži samo na određenim pojašnjenjima i praćenju opisa zadatka koji je dao nastavnik, a nikako na pomoć u direktnom radu.

Prema iskustvu koji smo stekli u online nastavi, roditelju mogu svojoj deci da pomognu na više nivoa.

Roditelj se u prvom nivou postavlja kao moderator. On zajedno sa detetom prati sve aktivnosti nastave na daljinu, prati rad i materijale koje dete dobija u Google classroom. Zajedno sa detetom pokušava da analizira i daje potrebna objašnjenja i upućuje ga da traži dodatna objašnjenja od nastavnika. Koristi svoje znanje i iskustvo u upotrebi interneta i pretraživanju linkova i snimaka po preporuci nastavnika, a i sam daje smerniice detetu za nove. Naravno da ne treba sve prepustiti roditeljima na „objašnjavanje“, jer u pojedinim situacijama može doći do sasvim pogrešne interpretacije. Zato je veoma bitno da sva objašnjenja i materijali koji se daju deci budu jasni i konkretni i da pored korišćenja likovnog jezika uvek objasnimo svaki pojam.

Na drugom nivou, roditelj je pomoćnik u realizaciji samog rada, stvara osnovne uslove za rad shodno traženoj tehnici. U samom procesu rada roditelj može da reaguje samo verbalno kroz objašnjenje zadatka koje je dao nastavnik. Korektura koju nastavnik daje u redovnoj nastavi može nedostajati, ali svaki roditelj može prema svim zahtevima zadatka da donekle nadomesti taj nedostatak.

Kako bi bio zaokružen ceo proces nakon završetka rada (prema određenom roku), roditelji zajedno sa decom mogu da razgovaraju o samom radu i da samoprocene uspešnost realizacije kroz još jednu analizu materijala koji su dati. I za kraj, poslati rad nastavniku uz pojašnjenje ili osvrt na rad, ukoliko je to potrebno. Roditelj ovim sistemom koju nudi Google classroom ima uvid u napredovanje i rad deteta kroz trag koji ostaje u vidu fotografija radova i formativnih i brojčanih ocena na jednom mestu.

Ako pogledamo ova tri nivoa i ako uzmemo u obzir sve navedeno, jasno se vidi struktura jednog časa likovne kulture gde je uvodni deo časa dao nastavnik kroz objašnjenja i materijale koje je poslao učenicima, glavni deo časa, gde roditelj preuzima donekle ulogu nastavnika u direktnoj realizaciji likovnog rada i završni deo časa, gde roditelji sa svojim detetom, a kasnije i sa nastavnikom procenjuje likovni rad. 

Ceo ovaj proces je ostvariv u idealnim uslovima koji, koji na žalost, u našim uslovima, a i prema mojim saznanjima, mali broj roditelja i dece uspeva da primene. Treba biti i samokritičan, jer, kao i što sam pre napomenuo, nastava likovne kulture nije na nivou na kome treba da bude, a i status predmeta varira od škole do škole. Status predmeta diktiraju nastavnici koji realizuju nastavu. Kreativnost, kreativno mišljenje, odnos prema umetnosti se nerazvija i ne diktira ocenama u dnevniku, već pristupom u radu.

Nastava na daljinu je veliki test, test gde deca, a i roditelji vide sve naše sposobnosti i nedostatke u pristupu nastavi i prezentovanju nastavnih sadržaja, test na kome do izražaja dolaze sve naše kompetencije, test gde su po prvi put roditelji bili u situaciji da nas slušaju preko Google meet-a. Kako smo prošloi na ovom testu vreme će pokazati, moje mišljenje je da smo bili dobri.

Rešad Prtinac,

Profesor likovne kulture