O pravilnicima

Čak i kada ne reguliše veliki deo sistema ili sistem u celini (kao npr. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), već samo jedan deo ili aspekt sistema (kakvi su npr. zakoni o osnovnom ili srednjem obrazovanju ili udžbenicima), zakon ne može da sadrži apsolutno sve detalje koje je potrebno definisati da bi ono što zakon reguliše moglo da funkcioniše na regularan način.

Razlika između odredbi samog zakona i dela stvarnosti koji zakon reguliše, međutim, ne ostaje nepopunjena. Nju, u ime zakona, regulišu pravilnici koji se izrađuju nakon što je zakon usvojen i nakon što je ušao u primenu. Osnovu za izradu pravilnika predstavljaju sva ona određenja u zakonu u kojima se kaže npr. bliže uslove za to-i-to određuje/propisuje ministar. Ima i drugačijih formulacija kao npr. na predlog toga-i-toga prihvata/potpisuje ministar. Bez obzira kako su formulisana, ovakva određenja ovlašćuju ministra da, u duhu zakona, precizira način na koji određena stvar, proces ili odnos treba da funkcioniše.

Da bi Zakon mogao da bude primenjen u potpunosti, u njemu se jasno naznačuje vreme za koje određeni pravilnik treba da bude izrađen npr. mesec dana ili šest meseci nakon što Zakon uđe u primenu. 

Pravilnike po pravilu izrađuju stručne službe tj. pravnici u ministarstvu, a stručna tela Vlade proveravaju usklađenost pravilnika sa ostalim propisima od značaja za njegovu primenu. Kad se okončaju sve provere tekst pravilnika se objavljuje u Prosvetnom glasniku. Neki pravilnici se ne izrađuju u Ministarstvu, već npr. u specijalizovanim institucijama (Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja) i ne mora da ih potpiše ministar, već ih donosi neki od saveta. 

Sastavni deo svakog pravilnika, kao i svakog zakona, jeste datum stupanja na snagu. Od tog trenutka, primena pravilnika je obavezna za sve na koje se pravilnik odnosi.