Slabe tačke u sistemu javnih nabavi i mere za suzbijanje korupcije

Cilj uređenja sistema javnih nabavki, pored ostvarenja osnovnog načela ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstva (princip „vrednost za novac” ili „value for money” – što povoljniji odnos između onog što je plaćeno i vrednosti koja je dobijena), svakako jeste i borba protiv korupcije u toj oblasti.

Država godišnje u proseku potroši više od 300 milijardi dinara da bi obezbedila radove, dobra i usluge neophodne za rad lokalnih i republičkih organa. Od 2002. godine nabavke se sprovode kroz sistem javnih nabavki, sa ciljem da se novac građana troši efikasno i transparentno. Ipak, situacija sa javnim nabavkama nije ni blizu idealne. Sistem godinama ne uspeva da se izbori sa korupcijom, za koju sankcije često izostanu, a postoje i brojni problemi u primeni Zakona o javnim nabavkama.

Koruptivnih mehanizama može biti u svim fazama postupka javne nabavke - planiranju, realizaciji postupka i izvršenju ugovora. 

U publikaciji Korupcijska mapa javnih nabavki u Republici Srbiji mapirani su neki od mehanizama koji su preduslov za korupciju.

U prvoj fazi to mogu biti sledeći mehanizmi: Nabavka nepotrebnog (po sadržini, količini ili kvalitetu), namerno određivanje nerealne procenjene vrednosti, nedozvoljeno „usitnjavanje” nabavki kako bi se primenjivao postupak javne nabavke male vrednosti formiranje predmeta nabavke tako da može da ga realizuje samo određeni ponuđač, česta i neopravdana primena izuzetaka, česta i neopravdana primena pregovaračkog postupka sa određenim ponuđačem, česta i neopravdana primena pregovaračkog postupka „po hitnosti”, česta i neopravdana primena pregovaračkog postupka zbog dodatnih nabavki, neregularnosti u vezi sa planom nabavki

U drugoj fazi, odnosno u realizaciji postupka možemo primetiti: izbegavanje antikorupcijskog pravila, sukob interesa, nejasna i kontradiktorna sadržina konkursne dokumentacije, diskriminatorski uslovi za učešće ponuđača, diskriminatorske tehničke specifikacije, diskriminatorski kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude, neregularnosti u vezi sa oglašavanjem, odnosno objavljivanjem dokumentacije, neregularnosti u toku otvaranja i stručne ocene ponuda, neizvršenje odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Realizacija ugovora o javnoj nabavci, ujedno najmanje transparentna faza postupka, gde se mogu prepoznati sledeći koruptivni mehanizmi: nepravilnosti u vezi sa dostavljanjem izveštaja upravi za javne nabavke, dozvoljavanje realizacije ugovora drugačije od onoga što je ponuđeno i ugovoreno - nedozvoljeni aneksi ugovora, naručilac ne primenjuje mere za sankcionisanje nepoštovanja ugovornih obaveza izabranog ponuđača, odnosno u toj fazi postupka izvršioca posla ili usluge, dobavljača.

Mere za suzbijanje korupcije u postupcima javnih nabavki

Kao alternativu javnom objavljivanju poziva za podnošenje ponuda, naručioca bi trebalo obavezati da po okončanju postupka javne nabavke male vrednosti objavi ne samo sa kim je zaključio ugovor već i koga je pozvao da podnese ponudu.

Potrebno je i preciznije definisati pojedine izuzetke da bi se obezbedila njihova restriktivnija primena. Jasnije definisati ovlašćenja nadležnih državnih organa u cilju efikasnije kontrole naručilaca u pogledu primene izuzetaka.

S druge strane, potrebno je izričito, pod pretnjom sankcije (prekršajne ili krivične), zabraniti bilo kakvu komunikaciju između predstavnika naručioca i zainteresovanih lica osim zvaničnim putem (službenim dopisima ili elektronskom poštom preko službene mejl adrese samog naručioca).

Veoma je važno zabraniti uspostavljanje navedenih odnosa u određenom periodu posle okončanja javne nabavke (na primer, zabrana da se članovi komisije naručioca koja je vršila stručnu ocenu ponuda zaposle kod izabranog ponuđača u određenom periodu posle okončanja javne nabavke). Takođe, trebalo bi propisati određene mere koje bi dovele do lakšeg otkrivanja svih oblika sukoba interesa i pokušaja uticaja na nepristrasnost u odlučivanju naručioca prilikom sprovođenja nabavki. Te mere bi, generalno, mogle da se primenjuju na sve oblike koruptivnih mehanizama. U tom smislu bi, kao i kod antikorupcijskog pravila, trebalo razmotriti mogućnost obezbeđenja zaštite licima koja otkrivaju pojavu sukoba interesa, i to uvođenjem posebnih, zaštićenih telefonskih linija preko kojih mogu da obaveste nadležne organe o svojim saznanjima ili posebnih mejl adresa na koje se mogu slati anonimne poruke.

Ažurnije postupanje prilikom odlučivanja o zahtevima za zaštitu prava, te insistiranje na poštovanju odluka koje se u vezi sa tim donose je, svakako, veoma važno kako bi se naručioci sprečili da navode diskriminatorske uslove u konkursnoj dokumentaciji. Važna je i saradnja organa nadležnih za zaštitu konkurencije, i to Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za zaštitu konkurencije, kako bi se efikasnije utvrđivalo da li u konkretnom slučaju postoji diskriminacija ponuđača koja dovodi do ograničenja konkurencije i svih negativnih pojava koje iz toga nastaju.

S obzirom na navedeno, mora se obezbediti efikasniji sistem zaštite prava, jer postupci po podnetom zahtevu često traju i po nekoliko meseci, što obesmišljava brzinu i efikasnost kao suštinu tog postupka. Takođe, mora se obezbediti izvršenje odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, o čemu će više reči biti u nastavku ovog teksta.

Kontrolа izvršenjа, odnosno sankcionisanje neizvršenja odlukа Republičke komisije nа nаvedeni nаčin doprinelo bi smаnjenju neregulаrnosti u postupcimа jаvnih nаbаvki, аli i povećаnju efikаsnosti u sprovođenju tih postupkа. Jаčаnje mehаnizаmа koji obezbeđujue obаveznost odlukа donetih u postupku zаštite prаvа svаkаko doprinosi dа oni koji sprovode postupke jаvne nаbаvke postupаju sа punom pаžnjom i sаvesno, poštujući sve propisаne odredbe i nаčelа.

Može se zaključiti da je potrebno propisati strože sankcije za nedostavljanje izveštaja Upravi za javne nabavke i tim sankcijama obuhvatiti nedostavljanje svih vrsta izveštaja koji su određeni Zakonom. Takođe, sankcije bi trebalo predvideti i za dostavljanje nekompletnih izveštaja i izveštaja sa lažnim podacima.

Propisima kojima se uređuju javne nabavke trebalo bi odrediti posebne obaveze koje naručilac ima u vezi sa praćenjem realizacije ugovora i sankcionisanjem neispunjenja ugovornih obaveza od strane izabranog ponuđača. U tom smislu bi trebalo propisati i posebnu odgovornost naručioca ukoliko ne koristi mere kojima će obezbediti realizaciju ugovora na ponuđeni i ugovoreni način.