FAQ nastavnici

Da li mogu da postanem član?

Možete, ukoliko:

  • Želite da se svako dete u školi oseća prihvaćeno i bezbedno;
  • Smatrate da Vaše dete treba da ide u savremenu školu, gde se poštuju njegova ličnost, mogućnosti, interesovanja, poreklo, porodica i sredina iz koje dolazi;
  • Želite da Vas pitaju za mišljenje o tome šta treba promeniti u obrazovanju i da to mišljenje uvaže;
  • Smatrate da prosvetni radnici i roditelji mogu zajedno da reaguju i utiču na promene u obrazovanju;
  • Mislite da deca sa nekim vidom razvojne smetnje (fizičke, mentalne itd.), opterećena siromaštvom, kulturološki različita (jezik, religija itd.) treba da idu u isto odeljenje zajedno sa svojim vršnjacima;
  • Želite da se borite da sva deca ostvare svoje pravo da se obrazuju i za njihova ostala prava tokom obrazovanja;
  • Smatrate da svako u sistemu obrazovanja treba da bude odgovoran za svoj rad;
  • Želite da vidite suštinske promene u Vašoj lokalnoj zajednici.

Postanite član Inicijative i Nacionalne asocijacije popunjavanjem pristupnog formulara.
Prijavite se ovde »

Članstvo je besplatno, a prijavom dobijate mogućnost da steknete nova znanja i uvide o obrazovanju 21. veka, uključujući domaća i istraživanja stranih autora u oblasti obrazovanja, priliku da se informišete o tome šta rade drugi učesnici u procesu obrazovanja, uspostavite saradnju, razmenite mišljenja, nedoumice i ideje (forumi), postavite pitanja obrazovnim stručnjacima, pokrenete zajedničke akcije i projekte i zajednički konkurišete za sredstva kod donatora.

Znam koliko je za decu važan boravak napolju, ali zbog roditelja koji dižu galamu i za najmanju ogrebotinu koju je dete dobilo prosto imam strah da ih izvodim. Kako da izađem na kraj sa njima?

Razumemo vašu strepnju. Roditelji nekad ispoljavaju preteranu brigu oko minornih stvari.

Morate poći od toga da: 

  1. Mnogi roditelji danas imaju preterano zaštitnički odnos prema deci, vođeni najboljom namerom a nesvesni da prezaštičenost nije dobra ni za njihovo dete, niti za njih kao roditelje.
  2. Mnogi roditelji ne znaju ono što vi znate, a to je da boravak napolju ima važnost za učenje i razvoj dece ne samo zbog „boravka na svežem vazduhu”, već zato što pruža mogućnosti za aktivnosti koje su ključne za razvoj i učenje dece, a to su:
    1. Fizičko kretanje i aktivnosti kojima se podupire razvoj motorike i koordinacije što je direktno povezano i podupire intelektualni i emocionalni razvoj deteta; 
    2. Takozvane „razumno rizične” aktivnosti (penjanja, savladavanja prepreka, veranje, balansiranje…) koje su za decu izazovne i podupiru detetov razvoj samokontrole, tolerantnosti na frustracije, preuzimanje inicijative i odgovornosti, prihvatanje pravila, saradnju. To su upravo, kako istraživanja potvrđuju, ključni kapaciteti pripremljenosti za školu i celoživotnog učenja; 
    3. Tzv. „prljave aktivnosti” (sa zemljom, peskom, lišćem, barama…) kao prilikom za multisenzorno istraživanje, eksperimentisanje i učenje.

Šta raditi?

  • Pokrenuti komunikaciju sa roditeljima na temu značaja aktivnosti napolju. Informisati ih, na roditeljskom sastanku sa provokativnom temom „Zašto je boravak napolju najbolja priprema za školu”, o gore navedenim postavkama. Sastanak možete pripremiti u saradnji sa kolegama i stručnom službom. To ujedno može biti prilika da proširite i vlastita znanja i dobijete ideje za veće korišćenje prostora van sobe u radu sa decom. Ilustrovati postavke fotografijama i klipovima sa interneta dobrih primera iz različitih predškolskih programa na kojima su prikazane rizične i prljave aktivnosti sa decom kao i fotografijama iz prošlih vremena kada je modrica na kolenu bila znak „normalnog i srećnog detinjstva”. Pričati sa roditeljima o strahovima i otporima, šta ih uzrokuje i kako ih prevazići.
  • Ilustracijama i informacijama na oglasnoj tabli i lecima i porukama kontinuirano potkrepljivati ovu temu.
  • Dogovoriti sa roditeljima kodeks oblačenja – praktične, udobne, lake za održavanje stvari, a ne „paradne” i objasniti zašto je to važno za učenje i razvoj dece. 
  • Idealno bi bilo imati kabanice, gumene čizme i plastične kecelje koje stoje u vrtiću – razgovarati sa roditeljima o mogućim akcijama (pravljenja, prikupljanja sredstava, nalaženja sponzora…) kojima bi se to obezbedilo.
  • Pokrenuti projekat preuređenja dvorišta vrtića: upoznati se na internetu sa savremenim tendencijama i dobrim primerima (videćete da mnoga rešenja ne zahtevaju puno finasijskih sredstava i ne svode se na skupe opreme); konsultovati se sa roditeljima i decom kako bi i zašto trebalo da izgleda dvorište; zajednički osmisliti akcije i aktivnosti vezane za preuređenje dvorišta.
Zašto se koristi toliko stranih reči kad se govori o obrazovanju? Ponekad izgleda kao da ništa što je savremeno ne može da se kaže na srpskom.

Zaista se često preteruje sa korišćenjem tuđica. Ima mnogo naših reči i izraza koji sasvim odgovaraju tim zvučnim stranim nazivima. Ne mora se npr. govoriti eksterna evaluacija kad naše reči spoljašnje vrednovanje kazuju isto. 

Stvar, međutim, nije uvek tako jednostavna. Ne možemo ovde da navedemo sve primere, ali možemo da skrenemo pažnju da nije svaka upotreba stranih reči neopravdana i neumesna. Podsetimo da se, ne tako davno, školski predmet nije zvao geografija nego zemljopis, ni matematika nego račun.

Nisu to jedini primeri. Reči plan i program (koje, uzgred, ponekad i sami nastavnici pogrešno upotrebljavaju koristeći ih kao sinonime), tako odomaćene u svakodnevnom školskom govoru, uopšte nisu srpske reči, kao što srpske reči nisu ni nazivi velikog broja školskih predmeta. 

U svetu se izuzetno brzo razvija nauka o obrazovanju, koja uspostavlja svoju terminologiju i čija se terminologija koristi na internacionalnom planu. Za jedan njen deo neće moći da se iznađu srpske reči, kao što se već desilo u nizu starijih nauka. Ali to ne znači da ne treba uložiti svaki napor da se, gde god je to moguće, pronađu i u javnom govoru, pisanom i usmenom, koriste srpske reči.

Mrzovolja koju nekad osećamo pred preteranom i nepotrebnom upotrebom stranih izraza ne bi nikako smela da bude razlog da zatvorimo oči i za njihovo značenje i smisao koji, u najvećem broju, označavaju ono što su potrebne i poželjne promene u kvalitetu našeg obrazovanja.



Pomozite nam da zajedničkim snagama iniciramo promene u obrazovanju i rešavamo probleme.

REGISTRUJTE SE »

Registracija je besplatna i jednostavna. Postupak traje samo nekoliko sekundi.

Ona vam omogućava da učestvujete u diskusijama na forumu, pristupite materijalima i sadržajima koji su dostupni samo registrovanim članovima, zatražite pomoć i savete od stručnjaka i pokrećete inicijative za bolje obrazovanje u svom okruženju.