Alergija na hranu u školi: Evo šta učitelji i nastavnici treba da znaju o alergijama kod svojih đaka

Autor: Snežana Šundić – Vardić 
Predsednica Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijom, celijakijom i ostalim autoimunim ograničenjima u ishrani – Alergija i ja

Iz razloga koji nisu još uvek potpuno istraženi, učestalost alergija na hranu je u porastu i već deceniju poprima razmere epidemije. Čak jedno od 13 dece ili grubo rečeno, otprilike dvoje u razredu ima alergijsko oboljenje uzrokovanom hranom.

Učitelji koji provode, ponekad i pola dana sa detetom, trebalo bi da su upućeni i da znaju na koji način mogu pomoći detetu kako bi ono imalo bezbedan boravak u školi.

Alergija na hranu u školi

Evo 9 stvari koje bi učitelji, vaspitači i nastavnici trebalo da znaju o alergijama na hranu kod dece:

1. Treba tačno znati na šta je dete alergično.

Ključno je znati na koje namirnice je dete alergično i koju hranu treba izbegavati. Dijagnostikovanje alergija kod dece je prvi korak u lečenju alergija. U razgovoru sa roditeljima napravite kratak upitnik čije odgovore ćete uvek imati pri ruci. Ukoliko to vaspitač ne uradi i nakon saopštenja roditelja, roditelj bi trebalo sam da napravi „zdravstveni karton” i preda ga učitelju.

Alergije na hranu se vremenom menaju. Neke nove alergije se mogu odjednom pojaviti, a neka deca imaju sreću da ih prerastu, pa alergija potpuno nestane, ali se isto tako može i ponovo vratiti. Roditelj treba da obaveštava vaspitača o svakoj promeni koja se tiče alergija i zdravstvenog stanja deteta kako bi se alergija na pravi način kontrolisala.

2. Treba znati kakve su bile reakcije organizma na alergene.

Veoma je važno kakve su bile reakcije organizma u kontaktu sa alergijama u prošlosti, jer često odrasli ne mogu da prepoznaju ili razumeju šta dete pokušava da im kaže. Deca imaju jedinstvene načine na koje opisuju svoja iskustva prilikom reagovanja na alergene.  Neka deca, naročito ona mlađa, stavljaju ruke na usta ili vuku svoj jezik kao odgovor na reakciju. Takođe, njihov glas se može promeniti, postati promukao ili piskutav.

U toku reakcije deca mogu izgovoriti rečenice poput ovih:

„Ova hrana je previše začinjena.”
„Moj jezik je vruć, peče!”
„Svrbi me jezik.”
„Kao da imam neke dlake na jeziku!”
„Nešto su mi usta čudna.”
„Kao da imam žabu u grlu.”
„Jezik mi je težak/debeo.”
„Zaglavilo mi se nešto u grlu!”
„Skupljaju mi se usta!”
„Kao da imam bube u uhu!”, kad ih svrbe uši.
„Vrat mi je debeo.”
„Izgleda kao da imam kvrgu u zadnjem delu grla.”

Ako sumnjate da dete ima alergijsku reakciju, pratite instrukcije lekara i brzo reagujte.

3. Svaki učenik koji ima alergiju na hranu bi trebalo da ima hitan plan zaštite, koji će dati detaljna uputstva za pomoć u takvim situacijama.

Hitan plan zaštite uključuje: 

1. lek koji se koristi pre dolaska hitne pomoći (na žalost Epi – pen, jedini lek koji momentalno pomaže kod anafilaksije, najtežeg oblika alergijske reakcije, još uvek nije registrovan lek u Srbiji, tako da je antihistaminic, jedina prva pomoć) i 
2. brojeve telefona hitne službe, dežurnih dečijih klinika, lekara i roditelja.

4. Kakva prava imaju učenici sa alergijama na hranu?

Postoje zakoni: Zakon o zaštiti prava deteta Republike Srbije i Zakon o diskriminaciji koji štite prava dece alergične na hranu. Ukoliko dođe do kršenja osnovnih načela diskriminacije usled nerazumevanja zaposlenog ili ustanove, možete se obratiti i povereniku za zaštitu ravnopravnosti na telefon: 011/243-8184, mail: poverenik@ravnopravnost.gov.rs, ili lično se javiti na adresu: Beogradska 70, 11000 Beograd.

5. Pomoć đacima sa alergijama

I učitelji i nastavnici mogu pomoći deci sa alergijama, tako što će ih učiti da prepoznaju potencijalno opasnu situaciju i zaštititi ih od eventualne diskriminacije. Učitelji mogu napraviti okruženje u učionici u kojem su svi učenici svesni ograničenosti u ishranii bezbednosti njihovog druga/drugarice, podržavaju ga/ju i ne izuzimaju ga/ju iz druženja.

6. Učitelj treba da bude upoznat sa mogućnošću da se efekti alergije na hranu odražavaju na ponašanje i sposobnost deteta da uči.

Učenici sa alergijama na hranu imaju mnogo toga na pameti, osim učenja, čitanja, računanja. Oni moraju da izbegavaju hranu na koju su alergični 24h, znajući da im je stanje ugroženo ukoliko dođu u kontakt sa alergenom. Oni su u konstantnom strahu i stresu, što može uticati na njihovu sposobnost da uče. S druge strane, ukoliko koriste određenu terapiju, ona može biti uzrok poremećaja pažnje i koncentracije.

Postanite sigurna zona za učenika

Učitelji mogu da pomognu tako što se mogu upoznati sa svim detaljima njihove alergije na hranu, pružiti podršku tako što će uvek brinuti o tome i obezbediti bezbedno okruženje za svoje učenike sa alergijama na hranu.

7. Kako dati emocionalnu podršku ako je reakcija u toku?

Ako se alergijska reakcija dogodi važno je dati emocionalnu podršku, u toku i nakon reakcije. Pravilno reagovanje u slučaju alergijske reakcije je od izuzetnog značaja. Kažite detetu da ste tu za njega i pokažite mu da u sigurnim rukama. Posle reakcije dete može imati pojačan osećaj straha i anksioznosti. Školski psiholozi takođe mogu mnogo pomoći detetu, ali mogu dati prave smernice nastavniku prilikom rešavanja problema.

8. Česti faktori rizika, izazivači i mesto izlaganja alergenima.

Učionica sama po sebi je visoko rizična zbog:

• Proslava, zabava i rođendana.
• Predmeta koji nisu hrana, ali koji u sastavu sadrže namirnice: plastelin, boje, kompleti za istraživanja.
• Nepravilnog pranja ruku.
• Deljenja i razmena hrane, sokova i ličnih predmeta.
• Radnih stolova koji nisu adekvatno očiščeni.
• Pomoćnog osoblja koje nije upućeno u problematiku alergije na hranu.

Šta još mogu učitelji učiniti?

9. Razvijanje specifične strategije za potpunu interakciju dece sa alergijama u svim aktivnostima.

• Mogu da uvedu pravilo da se u učionici ne jede hrana.
• Mogu da izbegavaju alergene u školskim projektima, eksperimentima, na likovnom.
• Mogu da pronađu drugo mesto gde će se proslavljati rođendani i druga školska slavlja.
• Mogu da koriste druge nagrade i poklone koji nisu hrana.
• Mogu da podstiču decu da pravilno peru ruke.
• Mogu da organizuju dan posvećen različitosti u ishrani.

Znajući ove stvari o svojim đacima, učitelji i nastavnici mogu mnogo da pomognu i na taj način ne samo da zaštite dete od eventualnih alergena i spreče anafilaktične reakcije, već i da pruže podršku koja im je veoma potrebna za razvoj.

Izvor