Alergija na hranu u školi: Evo šta učitelji i nastavnici treba da znaju o alergijama kod svojih đaka

Učitelji koji provode, ponekad i pola dana sa detetom, trebalo bi da su upućeni i da znaju na koji način mogu pomoći detetu kako bi ono imalo bezbedan boravak u školi.

Zašto je važno jačati interkulturalne veštine u školama u Srbiji

Tijana Jokić Zorkić, Centar za obrazovne politike

Principi na kojima počiva strateška orijentacija obrazovnog sistema u Srbiji su pravednost i dostupnost obrazovanja za svu decu, a jedan od ciljeva obrazovanja je otklanjanje socijalnog isključivanja. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodno je uspešno ostvarivanje odnosa sa osobama ili grupama koje su kulturološki različite od nas, što u velikoj meri zavisi od kompetencija pojedinca. Kompetencije koje omogućavaju uspešnu komunikaciju i uspostavljanje dobrih odnosa, kao i učenje i razumevanje u interakcijama sa osobama koje  doživljavamo različitim od sebe (u pogledu vrednosti, stavova, pogleda na svet itd.) jesu interkulturalne kompetencije[1]. Interkulturalne kompetencije mogu se najšire odrediti kao skup veština, uverenja, vrednosti, stavova, znanja koji obezbeđuju adekvatno učešće u interakciji u interkulturalnim situacijama[2]. Nastavničke interkulturalne kompetencije su preduslov uspešnog inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja, a učeničke njihov ishod.

Socijalno isključivanje može biti posledica stavova prema različitosti (po osnovi rase, socijalnog položaja, etniciteta, religije, roda itd.)[3]. Mehanizam jačanja pozitivnih stavova prema različitosti mogu biti interkulturalne kompetencije jer vode razumevanju i poštovanju perspektiva koje se razlikuju od sopstvenih, zatim fleksibilnosti, otvorenosti prema drugima i pozitivnim interakcijama i odnosima sa drugima[4].

Istraživanja međuetničkih odnosa u Srbiji

Srbija je etnički raznovrsna sredina. Ranija istraživanja međuetničkih odnosa u Srbiji pokazuju visoke nivoe etničke distance (niska spremnost za stupanje u odnose različitog stepena bliskosti sa pripadnicima drugih etničkih grupa) među omladinom[5], da one mogu jačati usled jakih porodičnih pritisaka[6], što je naročito verovatno u kontekstu jakih intergeneracijskih i porodičnih veza[7] koje su česte u Srbiji[8].

Istraživanja interkulturalnih kompetencija u Srbiji

Istraživanje iz 2013. godine^[9] osvetljava kako nastavnici na različitim stadijumima razvoja interkulturalne osetljivosti gledaju na kulturološke razlike i kakve to implikacije ima na njihov rad u odeljenju. Srodno istraživanje iz 2016. godine[10] pokazuje da se najveći broj nastavnika nalazi na etnocentričnim stadijumima razvoja interkulturalne osetljivosti, odnosno da se nastavnici najčešće fokusiraju na sličnosti jer kulturne razlike vide kao odstupanje od uobičajene situacije, a obrazovanje kao univerzalnu vrednost u svim kulturama, ili opažaju razlike kao mogući uzrok konflikta i skloni su izražanju vrednosnih stavova kojima favoriziju svoju kulturu.

Istraživanje iz 2017.[11] (koje je sprovedeno u Novom Pazaru, Priboju, Prijepolju, Novoj Varoši, Sjenici i Tutinu pokazuje) i istraživanje iz 2018.[12] (koje je sprovedeno u Subotici, Novom Sadu, Preševu i Bujanovcu) pokazuju velike razlike između regiona u pogledu etničkih distanci među srednjoškolcima. Niske do umerene etničke distance najčešće se beleže u 6 gradova Sandžaka 2017. godine i na severu Srbije (Subotica i Novi Sad) 2018., a visoke i veoma visoke distance najčešće se beleže se na jugu (Preševo i Bujanovac) 2018. godine.

Takođe, ova istraživanja su pokazala da su interkulturalne veštine (etnokulturalna empatija i vrednovanje interkulturalne ideologije) učenika povezane sa njihovim stavovima prema drugim etničkim grupama - što su interkulturalne veštine razvijenije, to su etničke distance manje. Učenička percepcija školske podrške interkulturalnim aktivnostima se takođe pokazala kao faktor koji doprinosi jačanju interkulturalnih veština i posledično jačanju pozitivnih međuetničkih stavova. Na kraju, rezultati pokazuju i da u srednjim školama u kojima su socijalne distance među učenicima najmanje rade nastavnici sa razvijenijim nastavničkim interkulturalnim veštinama.

Zaključci

Iako je pokazano da interkulturalnost doprinosi pozitivnim ishodima po razvoj mladih, za Srbiju se nažalost ne može reći da je interkulturalni pristup obrazovanju usmerenje obrazovnog sistema[13]. 

Potrebno je razvijati interkulturalne veštine učenika u svim školama jer su povezane sa aspektima međuetničkih odnosa, pa je zbog toga važno podsticati razvoj ovih veština kao mehanizma uspostavljanja dobrih i unapređivanja postojećih međuetničkih odnosa. To je moguće uraditi na mnogobrojne načine: specifikovanjem interkulturalne dimenzije kurikuluma, metodičkim i didaktičkim aspektima nastave koji su osetljivi na kulturološke razlike, izvorima informacija i udžbenicima koji poštuju različite (kulturološke) perspektive, kroz školsku klimu, vannastavne aktivnosti. Dakle i na času i van časa, učenicima se mora omogućiti interkulturalno učenje. Za ovakav poduhvat neophodno je uzeti u obzir iskustvo iz privatnog života učenika, porodični i školski kontekst i širi socio-politički kontekst, jer mogu značajno i ograničiti i unaprediti efekte ovog mehanizma.

Potrebno je razvijati interkulturalne veštine nastavnika u svim školama bez obzira na etničku, religijsku i kulturološku strukturu učeničkog tela jer one omogućavaju nastavnicima da na adekvatan način odgovore na obrazovne potrebe raznovrsnog učeničkog tela, da kulturološku raznovrsnost i kulturološke razlike iskoriste kao prilike za učenje i razvoj učenika i da tako doprinose jačanju interkulturalnih veština kod učenika i jačanju pozitivnih stavova prema drugim etničkim grupama kod učenika.

Uključivanje roditelja u interkulturalne aktivnosti škole je veoma poželjno. Lista aktivnosti u koje je moguće uključiti roditelje je neiscrpna, a samo neke od njih su: istraživanje kulturnog i etničkog porekla od strane učenika i roditelja zajedno, pričanje priča o svom kulturnom nasleđu koje se mogu govoriti na času, aktivnosti druženja i predstavljanje običaja i hrane, zajedničke ekskurzije/izleti u lokalnoj sredini itd.

Interkulturalno obrazovanje i razvijanje kompetencija za uvažavanje različitosti

Razumeti "drugačiji pogled na svet", uvažiti kulturne razlike, podržati učenike iz manjiskih i osetljivih grupa, podsticati zajedništvo i solidarnost među učenicima.

Demistifikacija prava deteta

Za većinu, uspešno odgajanje dece predstavlja najveće dostignuće koje ujedno donosi i najviše veselja, dosade, frustracija i spokojstva.

Udžbenička zbrka unedogled

Umesto da udžbenici postanu jeftiniji u poslednjih 13 godina, otkako su se na tržište probili i privatni izdavači, cene su vrtoglavo otišle nagore.

Za obrazovanje nije dovoljan samo novac

Ujedinjene nacije postavile su sebi visoke ciljeve kada je reč o obrazovanju za sve ljude. Unesko, međutim, upozorava da to može da propadne. Ali ni ti predlozi ne pomažu mnogo, smatra Feliks Štajner.

Buka oko kurikuluma

Da li je moguće da u nekoj zemlji u našoj bilizini narod toliko podržava reformu obrazovanja da je spreman da u to ime izađe na ulice? Naši zapadni susedi pokazuju da jeste.

Inkluzija – moje iskustvo 2. deo ili osam godina posle

Samo neka mi još neko kaže kako su deca okrutna i da inkluzija nije moguća. VIII2 O.Š. Ratko Mitrović sa Novog Beograda, generacija 2001. ih je sve demantovalo.

Istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića: „Dobro dete sedi mirno i ćuti”

Svrha ovog istraživanja je bila da se deca čuju, a čuti decu znači pružiti im priliku da iznesu svoje viđenje dečjeg vrtića, ali isto tako dovesti dečje viđenje u vezu sa savremenim shvatanjima obrazovanja na ranim uzrastima i u svetlu toga pokrenuti kritičko preispitivanje i menjanje prakse.

Razvijanje mehanizama podrške detetu sa teškoćama

U publikaciji koja je pred Vama prikazana su iskustva stečena tokom sprovođenja projekta Karika koja nedostaje – Razvijanje mehanizama podrške detetu sa teškoćama pri prelasku na sledeći nivo obaveznog obrazovanja u „redovnom obrazovnom sistemu”.

Nastavnici kao lideri – kako do uspešne saradnje sa roditeljima

Nastavnici lideri promišljaju postojeću praksu, isprobavaju moguće, kreiraju nove prakse, dele sa drugima/sarađuju i doprinose napredovanju profesionalnih znanja u svojoj školi, u lokalnoj sredini i u široj zajednici.

Inkluzija je pravo, a ne problem

Prva asocijacija na pojam inkluzija je uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovan vaspitno–obrazovni sistem, što danas i jeste pravo značenje ove reči. Međutim, inkluzija je i nešto širi pojam koji nije vezan samo za vaspitno-obrazovni sitem, već podrazumeva uključivanje deteta u društveni život zajednice na svim nivoima.