Obuka o javnim nabavkama

Obuka o javnim nabavkama

Skupština Republike Srbije 23. decembra 2019. godine usvojila je novi Zakon o javnim nabavkama, koji počinje da se primenjuje 1. jula 2020. godine (u većem delu svojih odredbi).

Novi Zakon o javnim nabavkama uvodi puno novina u oblasti javnih nabavki i čini postupak javne nabavke efikasnijim, bržim, jednostavnijim kako za naručioce, a tako i za ponuđače.

U narednih šest lekcija moći ćete da naučite više o novim zakonskim rešenjima iz oblasti javnih nabavki:

1. Sistem javnih nabavki u Republici Srbiji i svrsishodnost istih

2. Predmet javne nabavke, načela i nabavke na koje se Zakon o javnim nabavkama (ZJN) ne primenjuje

3. Portal javnih nabavki – mogućnosti i primena

4. Monitoring javnih nabavki

5. Slabe tačke u sistemu javnih nabavi i mere za suzbijanje korupcije

6. Građanski nadzor javnih nabavki – iskustva i izazovi

Sistem javnih nabavki u Republici Srbiji i svrsishodnost istih

1. Sistem javnih nabavki u Republici Srbiji i svrsishodnost istih

Javne nabavke predstavljaju značajnu komponentu u svakoj savremenoj državi. U dobro uređenom sistemu javnih nabavki slobodna konkurencija omogućava državi da pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobra, usluge i radove potrebnog kvaliteta. U takvom sistemu omogućava se i privrednim subjektima da pod ravnopravnim uslovima dobiju priliku da posluju sa državom, navodi se u Programu razvoja javnih nabvki u Republici Srbiji za period 2019 - 2023. Treba napomenuti da je učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju o javnim nabavkama u Republici Srbiji Uprave za javne nabavke, iznosilo je 7,68 odsto. U 2018. godini zabeležen je blagi porast (7,98 odsto). Obim učešća javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu ukazuje na to da javne nabavke imaju važan uticaj na opšti ekonomski rast, zasnovan na razvijenoj tržišnoj konkurenciji. 

Javne nabavke su jedan od instrumenata koji može značajno da doprinese ostvarivanju programa pametnog i održivog ekonomskog rasta, kroz obezbeđivanje efikasnog korišćenja javnih sredstava, razvoj konkurencije i poboljšanje uslova za inovacije u poslovanju.

Oblast javnih nabavki u Republici Srbiji uređena je Zakonom o javnim nabavkama. Novi Zakon o javnim nabavkama objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije broj 91/19 od 24. decembra 2019. godine. Zakon stupa na snagu 1. januara 2020. godine, a u primeni je od 1. jula 2020. godine. 

Javna nabavka, u smislu ovog zakona, je nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više javnih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali bez obzira da li su dobra, usluge ili radovi namenjeni za javne svrhe.

Republika Srbija je kao država kandidat obavezna da u potpunosti uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki sa pravnim tekovinama Evropske unije. Potpuno usklađivanje zakonodavstva mora da bude sprovedeno blagovremeno pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, kako bi se osigurala i njegova puna primena na svim nivoima, od republičkog do lokalnog.

U periodu obuhvaćenom ovim programom sprovešće se usaglašavanje nacionalnih propisa sa direktivama i drugim aktima Evropske unije u oblasti javnih nabavki. U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti javnih nabavki predviđeno je u pregovaračkom Poglavlju 5 – Javne nabavke. Republika Srbija je, kao država kandidat, obavezna da pre pristupanja Evropskoj uniji u potpunosti uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki, uključujući koncesije i javno-privatna partnerstva.

Novim ZJN biće utvrđeno donošenje novih podzakonskih akata do dana početka njegove primene.

Svrha javne nabavke jeste pribavljanje dobara, usluga i radova što boljeg kvaliteta za određeni raspoloživi i uloženi novac, uz zadovoljenje svrhe i namene same nabavke. Postupak javne nabavke i realizacija ugovora mora biti sproveden u razumnim rokovima, a praćen što manjim troškovima vezanim za postupak i realizaciju ugovora.

Sa druge strane, delotvorna konkurencija ima mnogo pozitivnih efekata po privredu i naročito po tržište javnih nabavki. Slobodna konkurencija na tržištu javnih nabavki dovodi do boljeg odnosa cene i kvaliteta, tzv. vrednosti za novac, od čega se koristi ne svode samo na naručioce kao neposredne korisnike, nego i na građane kao krajnje korisnike usluga koje pruža javni sektor.

Svrsishodnost javnih nabavki - zašto se nabavljaju roba, radovi i usluge 

Zašto je neophodno baviti se svrsihodnošću javnih nabavki? Svaka javna, odnosno institucija postoji radi ostvarenja određenog javnog interesa. Da bi ostvarile neki javni interes, institucijama su neophodni resursi. Najveći deo tih resursa se obezbeđuje kroz poreze, takse i druge dažbine koje država naplaćuje od građana. Opravdanost ovih „uzimanja“ od građana nalazi se u potrebi da država, putem mreže javnih (državnih) institucija obezbedi pružanje javnih usluga i ostvarenje javnih interesa, koje se, pre svega, ogleda u obavljanju poslova koji su dati u nadležnost tim institucijama. Međutim, imajući u vidu da javne institucije upravljaju i troše resurse u čijem stvaranju nisu direktno učestvovale, niti trpe ekonomske posledice neracionalnog trošenja tih resursa (javna sredstva nisu lična imovina lica koja njima upravljaju tako da njihov gubitak ne predstavlja lični gubitak kao što je u slučaju privatne imovine), javlja se potreba uspostavljanja mehanizama koji treba da obezbede korišćenje tih sredstva na transparentan, zakonom regulisan i kvalitetan način. U tom smislu, od posebnog značaja su resursi koje država troši u procesu javnih nabavki jer se upravo u javnim nabavkama sukobljavaju interesi privatnog i javnog sektora, piše u Priručniku za praćenje i kontrolu svrsishodnosti javnih nabavki, čije ćemo delove koristiti u nastavku.

Revizija svrsishodnosti javnih nabavki, na koje se, inače, u proseku troši oko 20-30 odsto budžeta svake zemlje, obuhvata sve faze u postupku javnih nabavki:

  1. planiranje javne nabavke (definisanja potreba); 
  2. sprovođenje, odnosno sam proces javne nabavke (zakonski regulisani proces u kome se stvara finansijska obaveza na strani javnog tela); 
  3. upravljanje ugovorom nakon njegovog zaključenja u postupku javne nabavke. Za razliku od klasične revizije pravilnosti (fokusirane na proceduralnu ispravnost postupka, tj. zakonitost svih njegovih faza) revizija svrsishodnosti, pored ispravnosti postupka ima za cilj utvrđivanje i procenu same svrhe, tj. opravdanosti nabavke. Dok revizija pravilnosti odgovora na pitanje kako je sprovedena javna nabavka, u smislu poštovanja zakonitosti, revizija svrsishodnosti daje odgovore zašto je sprovedena.

Ekonomičnost bi u javnim nabavkama podrazumevala postizanje što niže cene za uporediva dobra, usluge ili radove, dok bi se efikasnost odnosila na sprovođenje javnih nabavki na takav način koji obezbeđuje što veći obim dobara i usluga za uložene resurse (ljudske, tehničke i finansijske), odnosno postizanje određenog, unapred zadatog, nivoa usluga i dobara uz što manje angažovanje resursa (ljudskih, tehničkih i finansijskih). Efektivnost podrazumeva ocenu u kojoj meri postignuti rezultati, u smislu nabavljenih dobara i usluga, odgovaraju unapred zadatim ciljevima.

Da li je neki postupak za nabavku dobara, radova i usluga svrsishodan, možemo proveriti traženjem odgovora na sledeća pitanja, koja su objavljena u Priručniku za građansku procenu svrsishodnosti utroška sredstava u sektoru bezbednosti:

Da li je i zašto nabavka potrebna naručiocu; Da li eventualno postoji zaliha planiranog predmeta nabavke; Da li će se nabavkom dobiti tačno ono što je potrebno; Da li je dinamika postupka javne nabavke dobro isplanirana; Da li su rokovi nabavke racionalno određeni, tako da ne štete naručiocu i konkurentnosti tokom postupka; Da li su izmene tokom trajanja ugovora opravdane? Kako je određena procenjena vrednost postupka; Da li je nabavljena odgovarajuća količina određenog predmeta nabavke; Da li su minimum, odnosno maksimum kvaliteta adekvatno definisani; Da li je tehnička specifikacija definisana tako da može da je ispuni više ponuđača, da li je naručilac odredio mehanizme finansijskog obezbeđenja u skladu sa svojim interesima i načelom zaštite konkurencije?

Predmet javne nabavke, načela i nabavke na koje se Zakon o javnim nabavkama (ZJN) ne primenjuje

2. Predmet javne nabavke, načela i nabavke na koje se Zakon o javnim nabavkama (ZJN) ne primenjuje

Predmet javne nabavke spada u opšte podatke o javnoj nabavci i govori nam o tome šta naručilac planira da nabavi. To može da bude nabavka dobara, radova u usluga, na primer, definisano na sledeći način - Predmet javne nabavke male vrednosti je: Nabavka računarske opreme, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavki: Računarska oprema i materijal – 30200000; Personalni računari – 30213000

Načela javne nabavke definisana su Zakonom o javnim nabavkama, od člana 5. do člana 10.

Naručilac je u primeni ovog zakona obavezan da postupa na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata, bez diskriminacije, kao i da postupa na transparentan i proporcionalan način.

Javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona ili izbegavanja primene odgovarajuće vrste postupka javne nabavke ili sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili u nepovoljniji položaj.

Privredni subjekti dužni su da u izvršavanju ugovora o javnoj nabavci poštuju obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, kao i obaveze iz kolektivnih ugovora, odnosno odredbe međunarodnog prava vezanog za zaštitu životne sredine, socijalno i radno pravo.

Načelo ekonomičnosti i efikasnosti
Član 6.

Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke, odnosno ekonomično trošenje javnih sredstava. Naručilac je dužan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i ugovor dodeli u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za postupak i izvršenje javne nabavke. 

Načelo obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije
Član 7.

Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju. Naručilac ne može da ograniči konkurenciju sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili nepovoljniji položaj, a naročito ne može onemogućavati bilo kojeg privrednog subjekta da učestvuje u postupku javne nabavke korišćenjem diskriminatorskih kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, tehničkih specifikacija i kriterijuma za dodelu ugovora. Naručilac ne može da određuje uslove koji bi direktno ili indirektno značili nacionalnu, teritorijalnu ili ličnu diskriminaciju među privrednim subjektima. 

Načelo transparentnosti postupka javne nabavke
Član 8.

Naručilac je dužan da obezbedi transparentnost postupka javne nabavke poštujući obaveze iz ovog zakona. Načelo jednakosti privrednih subjekata 

Načelo jednakosti privrednih subjekata
Član 9.

Naručilac je dužan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak položaj svim privrednim subjektima. 

Načelo proporcionalnosti
Član 10.

Naručilac je dužan da javnu nabavku sprovede na način koji je srazmeran predmetu javne nabavke i ciljevima koje treba da postigne. Kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta u postupku javne nabavke, tehničke specifikacije, kriterijumi za dodelu ugovora i rokovi, kao i dokazi moraju da budu srazmerni obimu, prirodi i složenosti javne nabavke i ugovora koji proizlazi iz te nabavke.

Nabavke na koje se ZJN ne primenjuje - izuzeci i pragovi

Pragovi do kojih se zakon ne primenjuje definisani su Zakonom o javnim nabavkama, tačnije Članom 27. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na: 

  1. nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000 dinara i nabavku radova čija je procenjena vrednost manja od 3.000.000 dinara;
  2. nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatskih misija, diplomatsko-konzularnih predstavništava i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavku radova za te potrebe čija je procenjena vrednost manja od 650.000.000 dinara; 
  3. nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac. 

U slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.

Izuzeci od primene zakona
Opšti izuzeci
Član 11.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na javne nabavke i konkurse za dizajn koje su naručioci obavezni da sprovedu, u skladu sa postupcima nabavki ustanovljenim:

  1. međunarodnim ugovorom ili drugim aktom na osnovu kojeg je nastala međunarodna obaveza, a koji je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više trećih država ili njenih užih političko-teritorijalnih jedinica i koji se odnosi na dobra, usluge ili radove namenjene zajedničkoj implementaciji ili korišćenju od strane potpisnica;
  2. od strane međunarodnih organizacija.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na javne nabavke i konkurse za dizajn koji se sprovode, u skladu sa pravilima o nabavci koje određuje međunarodna organizacija ili finansijska institucija, ako ta organizacija ili institucija u potpunosti finansira navedene nabavke i konkurse za dizajn.

Odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na:

  1. kupovinu i zakup zemljišta, postojećih građevinskih objekata i drugih nepokretnosti, kao i prava u vezi sa njima;
  2. kupovinu vremena za televizijsko, odnosno radijsko emitovanje, odnosno vremena za emitovanje programskih sadržaja, od pružaoca medijskih usluga;
  3. usluge arbitraže i sporazumnog rešavanja sporova;
  4. pravne usluge, i to:
    1. zastupanja naručioca od strane advokata u postupku arbitraže ili sporazumnog rešavanja spora u zemlji ili inostranstvu, kao i pred međunarodnom arbitražom ili međunarodnim telom za sporazumno rešavanje sporova;
    2. zastupanja naručioca od strane advokata u sudskom i drugom postupku pred sudovima ili drugim organima javne vlasti u zemlji i inostranstvu ili pred međunarodnim sudovima, tribunalima ili institucijama;
    3. usluge pravnog savetovanja od strane advokata tokom pripreme za zastupanje u postupcima iz podtač. (1) i (2) ove tačke ili ako postoji jasan pokazatelj ili velika verovatnoća da će predmet na koji se savetovanje odnosi postati predmet tih postupaka;
    4. pravne usluge koje pružaju zakonski zastupnici ili staratelji ili druge pravne usluge čije je izvršioce izabrao sud ili su oni zakonom određeni za obavljanje određenih zadataka pod nadzorom suda;
    5. druge pravne usluge koje su povezane, čak i povremeno, sa vršenjem javnih ovlašćenja;
  5. usluge overavanja i potvrđivanja isprava koje pružaju javni beležnici;
  6. finansijske usluge u vezi sa izdavanjem, prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, kao i aktivnosti koje se sprovode u okviru Evropskog fonda za finansijsku stabilnost i Evropskog mehanizma za stabilnost;
  7. zajmove i kredite, bez obzira da li su u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata;
Portal javnih nabavki - mogućnosti i primena

3. Portal javnih nabavki – mogućnosti i primena

Portal javnih nabavki Uprave za javne nabavke je jedan od važnih alata za monitoring sistema javnih nabavki. Jedan od osnovnih ciljeva Portala javnih nabavki je povećanje transparentnosti i informisanosti u oblasti javnih nabavki.

Naručilac je dužan da svu dokumentaciju u vezi sa postupkom javne nabavke objavljuje i uredno ažurira na Portalu javnih nabavki Uprave za javne nabavke, kao i na svojoj internet stranici ukoliko je poseduje.

Objavljivanje i ažuriraranje dokumentacije, u propisanim rokovima, u vezi sa postupkom javne nabavke definisano je zakonom, kao i podzakonskim i internim aktima naručioca. 

Naručioci samostalno koriste Portal javnih nabavki tako što se prvo registruju, a zatim za svaki konkretan postupak javne nabavke unose neophodne podatke i dokumentaciju, te ih po potrebi i dinamici postupka, adekvatno ažuriraju kako bi ponuđači imali mogućnost blagovremeno i potpuno da se informišu o postupku javne nabavke i da pribave dokumentaciju neophodnu za pripremanje ponude. 

Baneri koji služe preglednosti portala nalaze se na početnoj stranici i oni su: pretraga, spiskovi, izveštaji, komisija i javni ugovori.

Naručioci su u obavezi da objave Plan nabavki i da ažuriraju ukoliko ima izmena, kao i sve relevante podatke i dokumentaciju o konkretnoj javnoj nabavci, te obaveznu dokumentaciju u postupku javne nabavke (od prethodnog obaveštanja do izmena ugovora o javnoj nabavci).

Potencijalni ponuđači i zainteresovani lica, kao i građani mogu da pretražuju naručioce i postupke javnih nabavki u baneru Pretraga gde se mogu pretraživati i pregledati svi oglasi objavljeni po novom Zakonu o javnim nabavkama.

Potrebno je uneti minimum tri parametra za pretragu, ili tačnu šifru dokumenta.

Za pretragu podataka o javnoj nabavci neophodno je uneti najmanje tri parametra kod Podacio o naručiocu u delu Javne nabavke. Takođe, u desnom delu moguće je obaviti brzu pretragu u istoimenoj rubrici.

Na portalu su lako dostupni i podaci o 100 poslednjih postupaka javnih nabavki, kao i mišljenja Uprave za javne nabavke i planovi naručilaca i dokumentacija u postupcima koncesija i javno privatnih partnerstava. 

Korišćenje, odnosno, pretraga Portala je besplatna, ne zahteva nikakvu registraciju i anonimna je.

Monitoring javnih nabavki

4. Monitoring javnih nabavki

Udruženja i zainteresovani građani, novinari, ponuđači, imaju potpuno pravo i mogućnosti da monitorišu postupke javnih nabavki i sve vrste javne potrošnju koju država ili neki drugi organ realizuju. Dokumentacija u vezi sa javnom potrošnjom, kakvi su i postupci javnih nabavki, nabavljena posredstvom Zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i dokumentacija koja je javno objavljena na platformama kakav je, recimo, Portal javnih nabavki, te dostupna svim zainteresovanim građanima, pa potom sve to upoređeno, daju mogućnosti za obavljanje monitoringa javnih nabavki.

Zainteresovani za monitoring javnih nabavki treba da krenu od osnovnih dokumenata, kakav je plan nabavki koji svaki naručilac mora da usvoji. Većinu dokumenata u postupcima javnih nabavki naručioci su u obavezi da objavljuju i redovno ažuriraju, ali je praksa pokazala da nije zgoreg zatražiti iste i posredstvom Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pa ih uporediti. 

Dokumenti obuhvaćeni monitoringom i čija se kopija zahteva treba da budu sledeći: – Plan javnih nabavki; – Odluka o pokretanju postupka javne nabavke; – Akt o obrazovanju komisije za javnu nabavku; – Konkursna dokumentacija; – Ponude svih ponuđača; – Zapisnik o otvaranju ponuda; – Izveštaj o stručnoj oceni ponuda; – Odluka o izboru najpovoljnije ponude; – Ugovor o javnoj nabavci; – Aneksi ugovora o javnoj nabavci; – Odluka o obustavi postupka javne nabavke; – Zahtevi za zaštitu prava pred naručiocem i odluke naručioca o podnetim zahtevima; – Zahtevi za zaštitu prava pred Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i odluke o podnetim zahtevima; – Izveštaj o kvalitetu pribavljenih dobara, usluga ili radova. 

Pored planova nabavki, za analizu je poželjno raspolagati i finansijskim aktima naručioca kakav je budžet ili program rada, odnosno poslovanja, kao i kopije analitičkih kartica dobavljača za period na koji se monitoring odnosi. Takođe, od naručioca se može tražiti i spisak ponuđača sa kojima su zaključeni ugovori o javnim nabavkama za konkretan period, sa podacima o: – predmetu nabavke; – procenjenoj vrednosti nabavke; – vrsti postupka koji je primenjen; – broju ponuđača koji je učestvovao u postupku javne nabavke; – datumu zaključenja ugovora; – ugovorenoj vrednosti nabavke; – datumu i vrednosti aneksa ugovora (ako je zaključen); – uloženim zahtevima za zaštitu prava. Na osnovu dobijenih odgovora može se utvrditi: – Da li planovi nabavki sadrže podatke predviđene Zakonom o javnim nabavkama i podzakonskim aktima; – Da li su realizovane nabavke predviđene planom nabavki; - Da li su za navedene nabavke odobrena sredstva budžetom ili finansijskim planom i da li je iznos zaključenih ugovora iznad predviđenog; – Da li pribavljena dobra, usluge ili radovi odgovaraju potrebama naručioca (na osnovu akta o sistematizaciji radnih mesta); – Da li se ugovori zaključuju sa istim ponuđačima kao u prethodnoj godini; – Da li je učestala primena postupaka u kojima se ograničava ili isključuje konkurencija; – Da li je cena pribavljenih dobara, usluga ili radova iznad uporedivih tržišnih cena; – Da li se često zaključuju aneksi ugovora kojima se prvobitni ugovor menja na štetu naručioca (viša cena, lošiji kvalitet pribavljenih dobara, usluga ili radova od prvobitno ugovorenih itd.); – Da li se i koliko često ulažu zahtevi za zaštitu prava. 

Slabe tačke u sistemu javnih nabavi i mere za suzbijanje korupcije

5. Slabe tačke u sistemu javnih nabavi i mere za suzbijanje korupcije

Cilj uređenja sistema javnih nabavki, pored ostvarenja osnovnog načela ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstva (princip „vrednost za novac” ili „value for money” – što povoljniji odnos između onog što je plaćeno i vrednosti koja je dobijena), svakako jeste i borba protiv korupcije u toj oblasti.

Država godišnje u proseku potroši više od 300 milijardi dinara da bi obezbedila radove, dobra i usluge neophodne za rad lokalnih i republičkih organa. Od 2002. godine nabavke se sprovode kroz sistem javnih nabavki, sa ciljem da se novac građana troši efikasno i transparentno. Ipak, situacija sa javnim nabavkama nije ni blizu idealne. Sistem godinama ne uspeva da se izbori sa korupcijom, za koju sankcije često izostanu, a postoje i brojni problemi u primeni Zakona o javnim nabavkama.

Koruptivnih mehanizama može biti u svim fazama postupka javne nabavke - planiranju, realizaciji postupka i izvršenju ugovora. 

U publikaciji Korupcijska mapa javnih nabavki u Republici Srbiji mapirani su neki od mehanizama koji su preduslov za korupciju.

U prvoj fazi to mogu biti sledeći mehanizmi: Nabavka nepotrebnog (po sadržini, količini ili kvalitetu), namerno određivanje nerealne procenjene vrednosti, nedozvoljeno „usitnjavanje” nabavki kako bi se primenjivao postupak javne nabavke male vrednosti formiranje predmeta nabavke tako da može da ga realizuje samo određeni ponuđač, česta i neopravdana primena izuzetaka, česta i neopravdana primena pregovaračkog postupka sa određenim ponuđačem, česta i neopravdana primena pregovaračkog postupka „po hitnosti”, česta i neopravdana primena pregovaračkog postupka zbog dodatnih nabavki, neregularnosti u vezi sa planom nabavki

U drugoj fazi, odnosno u realizaciji postupka možemo primetiti: izbegavanje antikorupcijskog pravila, sukob interesa, nejasna i kontradiktorna sadržina konkursne dokumentacije, diskriminatorski uslovi za učešće ponuđača, diskriminatorske tehničke specifikacije, diskriminatorski kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude, neregularnosti u vezi sa oglašavanjem, odnosno objavljivanjem dokumentacije, neregularnosti u toku otvaranja i stručne ocene ponuda, neizvršenje odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Realizacija ugovora o javnoj nabavci, ujedno najmanje transparentna faza postupka, gde se mogu prepoznati sledeći koruptivni mehanizmi: nepravilnosti u vezi sa dostavljanjem izveštaja upravi za javne nabavke, dozvoljavanje realizacije ugovora drugačije od onoga što je ponuđeno i ugovoreno - nedozvoljeni aneksi ugovora, naručilac ne primenjuje mere za sankcionisanje nepoštovanja ugovornih obaveza izabranog ponuđača, odnosno u toj fazi postupka izvršioca posla ili usluge, dobavljača.

Mere za suzbijanje korupcije u postupcima javnih nabavki

Kao alternativu javnom objavljivanju poziva za podnošenje ponuda, naručioca bi trebalo obavezati da po okončanju postupka javne nabavke male vrednosti objavi ne samo sa kim je zaključio ugovor već i koga je pozvao da podnese ponudu.

Potrebno je i preciznije definisati pojedine izuzetke da bi se obezbedila njihova restriktivnija primena. Jasnije definisati ovlašćenja nadležnih državnih organa u cilju efikasnije kontrole naručilaca u pogledu primene izuzetaka.

S druge strane, potrebno je izričito, pod pretnjom sankcije (prekršajne ili krivične), zabraniti bilo kakvu komunikaciju između predstavnika naručioca i zainteresovanih lica osim zvaničnim putem (službenim dopisima ili elektronskom poštom preko službene mejl adrese samog naručioca).

Veoma je važno zabraniti uspostavljanje navedenih odnosa u određenom periodu posle okončanja javne nabavke (na primer, zabrana da se članovi komisije naručioca koja je vršila stručnu ocenu ponuda zaposle kod izabranog ponuđača u određenom periodu posle okončanja javne nabavke). Takođe, trebalo bi propisati određene mere koje bi dovele do lakšeg otkrivanja svih oblika sukoba interesa i pokušaja uticaja na nepristrasnost u odlučivanju naručioca prilikom sprovođenja nabavki. Te mere bi, generalno, mogle da se primenjuju na sve oblike koruptivnih mehanizama. U tom smislu bi, kao i kod antikorupcijskog pravila, trebalo razmotriti mogućnost obezbeđenja zaštite licima koja otkrivaju pojavu sukoba interesa, i to uvođenjem posebnih, zaštićenih telefonskih linija preko kojih mogu da obaveste nadležne organe o svojim saznanjima ili posebnih mejl adresa na koje se mogu slati anonimne poruke.

Ažurnije postupanje prilikom odlučivanja o zahtevima za zaštitu prava, te insistiranje na poštovanju odluka koje se u vezi sa tim donose je, svakako, veoma važno kako bi se naručioci sprečili da navode diskriminatorske uslove u konkursnoj dokumentaciji. Važna je i saradnja organa nadležnih za zaštitu konkurencije, i to Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za zaštitu konkurencije, kako bi se efikasnije utvrđivalo da li u konkretnom slučaju postoji diskriminacija ponuđača koja dovodi do ograničenja konkurencije i svih negativnih pojava koje iz toga nastaju.

S obzirom na navedeno, mora se obezbediti efikasniji sistem zaštite prava, jer postupci po podnetom zahtevu često traju i po nekoliko meseci, što obesmišljava brzinu i efikasnost kao suštinu tog postupka. Takođe, mora se obezbediti izvršenje odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, o čemu će više reči biti u nastavku ovog teksta.

Kontrolа izvršenjа, odnosno sankcionisanje neizvršenja odlukа Republičke komisije nа nаvedeni nаčin doprinelo bi smаnjenju neregulаrnosti u postupcimа jаvnih nаbаvki, аli i povećаnju efikаsnosti u sprovođenju tih postupkа. Jаčаnje mehаnizаmа koji obezbeđujue obаveznost odlukа donetih u postupku zаštite prаvа svаkаko doprinosi dа oni koji sprovode postupke jаvne nаbаvke postupаju sа punom pаžnjom i sаvesno, poštujući sve propisаne odredbe i nаčelа.

Može se zaključiti da je potrebno propisati strože sankcije za nedostavljanje izveštaja Upravi za javne nabavke i tim sankcijama obuhvatiti nedostavljanje svih vrsta izveštaja koji su određeni Zakonom. Takođe, sankcije bi trebalo predvideti i za dostavljanje nekompletnih izveštaja i izveštaja sa lažnim podacima.

Propisima kojima se uređuju javne nabavke trebalo bi odrediti posebne obaveze koje naručilac ima u vezi sa praćenjem realizacije ugovora i sankcionisanjem neispunjenja ugovornih obaveza od strane izabranog ponuđača. U tom smislu bi trebalo propisati i posebnu odgovornost naručioca ukoliko ne koristi mere kojima će obezbediti realizaciju ugovora na ponuđeni i ugovoreni način.

Građanski nadzor javnih nabavki – iskustva i izazovi

6. Građanski nadzor javnih nabavki – iskustva i izazovi

U nastavku su predstavljeni neki od pokazatelja mogućih koruptivnih radnji u postupcima javnih nabavki o čemu svedoče iskustva organizacija i pojedinaca koji se bave nadzorom javnih nabavki, opisani u publikaciji Građanski nadzor lokalnih javnih nabavki.

– Obavljanje nabavki po cenama koje su više od tržišnih. 

Ovo je verovatno ključna zloupotreba u postupku javnih nabavki. Razlog je očit. Ako su cene tržišne, onda prodavac nema mogućnost da kupcu daje neku pogodnost, recimo neki oblik mita. Ali zato kupovina po cenama koje su iznad tržišnih omogućava prodavcu da ostvari dodatnu zaradu. Ta dodatna zarada se obično deli između prodavca i osobe ili osoba na strani lokalne jedinice vlasti, koje su prodavcu omogućili ovu vrstu zarade. – Nabavka nepotrebnih roba i usluga. Lokalne jedinice vlasti ponekad pribegavaju nabavkama roba i usluga koje im uopšte nisu potrebne. Šteta u ovakvim nabavkama je obično veća od one koja nastaje u drugim kategorijama zloupotreba. Jer, kod ostalih zloupotreba se makar kupe neke robe i usluge koje su potrebne, usled čega se zloupotrebi samo neki deo sume koja je upotrebljena za nabavke, a kod nepotrebnih nabavki se izgubi čitav plaćeni iznos. Naravno, nepotrebne nabavke se ne nazivaju tim imenom u postupku njihovog obavljanja, jer se one tada ne bi ni mogle obaviti. Obično se postupa sasvim suprotno – one se deklarišu kao neophodne ili bar vrlo potrebne. Da su bile nepotrebne vidi se po tome što se kasnije obično ne koriste. To su npr. kupovine softvera ili kancelarijskog materijala koji se kasnije ne koriste, probijanje ili asfaltiranje puteva koji nisu potrebni i koji se ne koriste, pravljenje rekreativnih objekata, deponija koji se potom napuštaju, itd. Kod ove vrste zloupotreba je nabavka bila važna samo da bi poslužila kao prilika i alibi za samu zloupotrebu sredstava kroz uzimanje mita, pa zato tako pribavljene robe i usluge treba prepustiti zaboravu.

– Nabavke roba i usluga neodgovarajućeg kvaliteta.

Pri javnim nabavkama kvalitet onoga što se kupuje trebalo bi da bude definisan i da se onda za taj unapred dati kvalitet posmatra samo cena. Ali, u praksi se često kvalitet koristi radi „ugrađivanja“, bilo da se kupljeno proglašava kvalitetnijim nego što jeste bilo da se lošiji kvalitet prihvata pod različitim izgovorima, kao što su povoljniji termin isporuke, uslovi servisiranja i održavanja, uslovi plaćanja, itd. U svakom slučaju javne nabavke lošijeg kvaliteta predstavljaju štetu za finansije lokalne samouprave, a za one koji su za nabavku bili odgovorni to predstavlja priliku za nezakonito bogaćenje. 

– Navođenje više umesto jednog kriterijuma.

Svaka javna nabavka mora biti precizno definisana u pogledu standarda kvaliteta koji se traži i drugih uslova kako bi to omogućilo da se sva pažnja usredsredi na jedini kriterijum koji će izraziti prirodu ponude – a to je cena. Ovome se pribegava da bi se našao jednostavan izraz koji sažima neku ponudu, a koju svako može razumeti. Svako ume da razlikuje šta je skuplje a šta jeftinije. Za razliku od jednostavnosti sa kojom se shvata cena, opis uslova za kupovinu roba i usluga može biti vrlo komplikovan, takav da se samo stručnjaci na tom polju mogu snaći. Naravno da neko ko želi da uzme mito mora ukloniti situaciju u kojoj cena tako rečito govori sve. To se izvodi tako što se pored cene navode i drugi kriterijumi. Među njima se najčešće koriste uslovi isporuke i servisiranja, uslovi plaćanja, razni tehnički standardi. Iza svake igre sa više kriterijuma skriva se želja za uzimanjem mita, jer se relativnom važnošću pojedinih kriterijuma može lako manipulisati. Zato svi uslovi moraju biti biti definisani i onda se u odnosu na njih gleda samo jedan pokazatelj – cena. 

– Razbijanje većih nabavki na manje.

Razbijanje velikih nabavki na više malih omogućava da se na postupak javnih nabavki primeni procedura koja je manje stroga i koja se obično manje kontroliše. Takođe postoji mogućnost da se male nabavke dalje „rasitne“, kako bi mogle da se obavljaju neposrednom pogodbom ili pregovorima sa dobavljačem. U tom slučaju se sasvim izbegavaju uobičajeni postupci koji se primenjuju kod javnih nabavki, što je takođe prilika za odgovorne da dođu do nezakonite koristi.

– Neregularno sprovedeni postupci nabavki.

Postupci za sprovođenje javnih nabavki mogu da se sprovode neregularno i mimo nepravilnosti koje su već navedene. Najčešće se to radi zaobilaženjem javnosti ili prikrivanjem dela podataka, namernim usporavanjem ili ubrzavanjem postupka nabavki, rotacijom uvek istih dobavljača, višestrukim poništavanjem tendera i aukcija, itd. U svakom od tih postupaka cilj je isti, da posao dobije firma sa čijim vlasnikom ili menadžerom se lakše dogovara posao, uključujući nezaobilazni mito. Kako je ljudska imaginacija nepresušna, posebno tamo gde postoji snažan interes, to postoje i drugi načini zloupotrebe javnih nabavki. Ali, ovi koji su ovde navedeni su najznačajniji i najčešći. Često se i drugi oblici zloupotreba moraju svesti na neki od pomenutih. Ugovaranje usluga po sistemu „leđa u leđa“ ili rentiranje opreme umesto kupovine se svode na pitanje cene ili „usluga za uslugu“.

Obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja za nastavnike i nastavnice u Subotici

Obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja za nastavnike i nastavnice u Subotici

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), a u organizaciji Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije, sproveo je obuku za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja sprovedena u Subotici, u OŠ Ivan Goran Kovačić.

Obuka je deo inicijative „Izgradnja kapaciteta obrazovnih institucija u Republici Srbiji za pisanje projekata i korišćenje potencijalnih izvora finansiranja za unapredjenje kvaliteta, pravednosti i efikasnosti rada”, u okviru koje je SIPRU obučio 20 trenera.

Predavači su tokom dvodnevnog rada predstavili učesnicima obuke sve faze pripreme projekta, od mapiranja problema i sagledavanja uloge projektnog planiranja, definisanja vremenske dinamike, budžeta, preko planiranja projekata u odnosu na zahteve donatora, do upravljanja projektima, izveštavanja i konačne realizacije.

Takođe, u saradnji sa MPNTR, SIPRU je napravio „Vodič za škole, nastavnike i stručne saradnike: Kako do izvora finansiranjai resursima za škole, nastavnike i stručne saradnike”.

Preuzmite materijale sa obuke (22 MB)

Obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja za nastavnike i nastavnice u Beogradu

Obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja za nastavnike i nastavnice u Beogradu

Danas je u Beogradu počela obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja. Ovu obuku je sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), a u organizaciji Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije.

Predavači će tokom dvodnevnog rada predstaviti učesnicima obuke sve faze pripreme projekta, od mapiranja problema i sagledavanja uloge projektnog planiranja, definisanja vremenske dinamike, budžeta, preko planiranja projekata u odnosu na zahteve donatora, do upravljanja projektima, izveštavanja i konačne realizacije.

Obuka je deo inicijative „Izgradnja kapaciteta obrazovnih institucija u Republici Srbiji za pisanje projekata i korišćenje potencijalnih izvora finansiranja za unapredjenje kvaliteta, pravednosti i efikasnosti rada”, u okviru koje je SIPRU obučio 20 trenera.

Takođe, u saradnji sa MPNTR, SIPRU je napravio „Vodič za škole, nastavnike i stručne saradnike: Kako do izvora finansiranjai resursima za škole, nastavnike i stručne saradnike”.

Preuzmite materijale sa obuke (22 MB)

Obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja

Obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja za nastavnike i nastavnice u Kraljevu

Danas je u osnovnoj školi „Čibukovački partizani” u Kraljevu održana obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja. Ovu obuku je sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), a u organizaciji Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije.

Predavači na ovoj obuci su Mira Trifiunović Paul i Saša Glamočak, saradnici SIPRU-a. Oni će tokom dvodnevnog rada predsaviti učesnicima obuke sve faze pripreme projekta, od mapiranja problema i sagledavanja uloge projektnog planiranja, definisanje vremenske dinamike, budzeta, preko planiranja projekata u odnosu na zahteve donatora, do upravljanja projektima, izveštavanja i konačne realizacije.

Obuka je deo inicijative „Izgradnja kapaciteta obrazovnih institucija u Republici Srbiji za pisanje projekata i korišćenje potencijalnih izvora finansiranja za unapredjenje kvaliteta, pravednosti i efikasnosti rada”, u okviru koje je SIPRU obučio 20 trenera.

Ovo je peta po redu obuka, čime će se broj obučenih nastavnika popeti na 150.

Takođe, u saradnji sa MPNTR, SIPRU je napravio „Vodič za škole, nastavnike i stručne saradnike: Kako do izvora finansiranjai resursima za škole, nastavnike i stručne saradnike”.

Zahvaljujemo se i Klubu roditelja i nastavnika iz Kraljeva koji je nesebično pomogao u organizaciji ove važne obuke.

Preuzmite materijale sa obuke (22 MB)



Pomozite nam da zajedničkim snagama iniciramo promene u obrazovanju i rešavamo probleme.

REGISTRUJTE SE »

Registracija je besplatna i jednostavna. Postupak traje samo nekoliko sekundi.

Ona vam omogućava da učestvujete u diskusijama na forumu, pristupite materijalima i sadržajima koji su dostupni samo registrovanim članovima, zatražite pomoć i savete od stručnjaka i pokrećete inicijative za bolje obrazovanje u svom okruženju.