Najčešća pitanja roditelja

Najčešća pitanja nastavnika

  • Možete, ukoliko:
  • Želite da se svako dete u školi oseća prihvaćeno i bezbedno;
  • Smatrate da Vaše dete treba da ide u savremenu školu, gde se poštuju njegova ličnost, mogućnosti, interesovanja, poreklo, porodica i sredina iz koje dolazi;
  • Želite da Vas pitaju za mišljenje o tome šta treba promeniti u obrazovanju i da to mišljenje uvaže;
  • Smatrate da prosvetni radnici i roditelji mogu zajedno da reaguju i utiču na promene u obrazovanju;
  • Mislite da deca sa nekim vidom razvojne smetnje (fizičke, mentalne itd.), opterećena siromaštvom, kulturološki različita (jezik, religija itd.) treba da idu u isto odeljenje zajedno sa svojim vršnjacima;
  • Želite da se borite da sva deca ostvare svoje pravo da se obrazuju i za njihova ostala prava tokom obrazovanja;
  • Smatrate da svako u sistemu obrazovanja treba da bude odgovoran za svoj rad;
  • Želite da vidite suštinske promene u Vašoj lokalnoj zajednici.

Postanite član/ica NARNS-a popunjavanjem pristupnog formulara. Prijavite se ovde »

Članstvo je besplatno, a prijavom dobijate mogućnost da steknete nova znanja i uvide o obrazovanju 21. veka, uključujući domaća i istraživanja stranih autora u oblasti obrazovanja, priliku da se informišete o tome šta rade drugi učesnici u procesu obrazovanja, uspostavite saradnju, razmenite mišljenja, nedoumice i ideje (forumi), postavite pitanja obrazovnim stručnjacima, pokrenete zajedničke akcije i projekte i zajednički konkurišete za sredstva kod donatora.

Razumemo vašu strepnju. Roditelji nekad ispoljavaju preteranu brigu oko minornih stvari. Morate poći od toga da:
  • Mnogi roditelji danas imaju preterano zaštitnički odnos prema deci, vođeni najboljom namerom a nesvesni da prezaštičenost nije dobra ni za njihovo dete, niti za njih kao roditelje.
  • Mnogi roditelji ne znaju ono što vi znate, a to je da boravak napolju ima važnost za učenje i razvoj dece ne samo zbog „boravka na svežem vazduhu”, već zato što pruža mogućnosti za aktivnosti koje su ključne za razvoj i učenje dece, a to su:
    • Fizičko kretanje i aktivnosti kojima se podupire razvoj motorike i koordinacije što je direktno povezano i podupire intelektualni i emocionalni razvoj deteta;
    • Takozvane „razumno rizične” aktivnosti (penjanja, savladavanja prepreka, veranje, balansiranje…) koje su za decu izazovne i podupiru detetov razvoj samokontrole, tolerantnosti na frustracije, preuzimanje inicijative i odgovornosti, prihvatanje pravila, saradnju. To su upravo, kako istraživanja potvrđuju, ključni kapaciteti pripremljenosti za školu i celoživotnog učenja;
    • Tzv. „prljave aktivnosti” (sa zemljom, peskom, lišćem, barama…) kao prilikom za multisenzorno istraživanje, eksperimentisanje i učenje.
Šta raditi?
  • Pokrenuti komunikaciju sa roditeljima na temu značaja aktivnosti napolju. Informisati ih, na roditeljskom sastanku sa provokativnom temom „Zašto je boravak napolju najbolja priprema za školu”, o gore navedenim postavkama. Sastanak možete pripremiti u saradnji sa kolegama i stručnom službom. To ujedno može biti prilika da proširite i vlastita znanja i dobijete ideje za veće korišćenje prostora van sobe u radu sa decom. Ilustrovati postavke fotografijama i klipovima sa interneta dobrih primera iz različitih predškolskih programa na kojima su prikazane rizične i prljave aktivnosti sa decom kao i fotografijama iz prošlih vremena kada je modrica na kolenu bila znak „normalnog i srećnog detinjstva”. Pričati sa roditeljima o strahovima i otporima, šta ih uzrokuje i kako ih prevazići.
  • Ilustracijama i informacijama na oglasnoj tabli i lecima i porukama kontinuirano potkrepljivati ovu temu.
  • Dogovoriti sa roditeljima kodeks oblačenja – praktične, udobne, lake za održavanje stvari, a ne „paradne” i objasniti zašto je to važno za učenje i razvoj dece.
  • Idealno bi bilo imati kabanice, gumene čizme i plastične kecelje koje stoje u vrtiću – razgovarati sa roditeljima o mogućim akcijama (pravljenja, prikupljanja sredstava, nalaženja sponzora…) kojima bi se to obezbedilo.
  • Pokrenuti projekat preuređenja dvorišta vrtića: upoznati se na internetu sa savremenim tendencijama i dobrim primerima (videćete da mnoga rešenja ne zahtevaju puno finasijskih sredstava i ne svode se na skupe opreme); konsultovati se sa roditeljima i decom kako bi i zašto trebalo da izgleda dvorište; zajednički osmisliti akcije i aktivnosti vezane za preuređenje dvorišta.