Vesti

NARNS konferencija o interkulturalnosti

 

Konferencija pod nazivom “Roditelji i nastavnici – korak dalje u negovanju interkulturalnosti i multikulturalnosti u obrazovanju“ biće održana u subotu 23. marta 2019. u Beogradu.

Šta pokazuju istraživanja, kakvi su stavovi prema različitim kulturološkim zajednicama u Srbiji, šta znači intrekulturalno obrazovanje i kako se razvijaju kompetencije za uvažavanje različitosti, biće neke od tema konferencije. Pored predstavnika ministarstva prosvete, civilnog i nevladinog sektora, koji su najavili svoje učešće, posebna pažnja na konferenciji biće posvećena predstavljanju rada i zajedničkih aktivnosti Gradskih klubova nastavnika i roditelja, od Novog Pazara i Leskovca, preko Niša, Čačka, Kraljeva, Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Sečnja i Subotice. 

[ Pročitaj više ]

Zloupotreba dece u političkim strankama i medijima u Srbiji

 

Mreža organizacija za decu Srbije (MODS), koja okuplja 101 organizaciju za ostvarivanje, zaštitu i promociju prava deteta, izražava zabrinutost zbog učestalog i neadekvatnog pojavljivanja dece u medijima i političkim aktivnostima.

Organizacija Prijatelji dece Srbije, članica MODS-a, izdala je još 1993. godine KODEKS DECA I MEDIJI, polazeći od Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija koju je ratifikovala naša zemlja. Podsećamo da je deo ovog dokumenta i KODEKS O ZAŠTITI DECE OD POLITIČKIH ZLOUPOTREBA koji su tada prihvatile gotovo sve političke stranke, obavezujući se da neće delovati među maloletnicima i da ih neće uključivati u svoje aktivnosti. Mediji su se obavezali da neće ustupati vreme i prostor za priloge suprotne slovu i duhu ovih kodeksa.

„Kodeks deca i mediji“ predstavlja pravila ponašanja medija u odnosu na decu koji treba, ne samo da štite prava deteta, nego i da doprinesu obrazovanju odraslih i dece o pravima deteta. Takođe, mediji su se potpisivanjem Kodeksa obavezali da će se kritički odnositi prema nepoštovanju prava deteta bez obzira sa koje strane ono dolazilo. Kodeks je, između ostalog, dao i jasne preporuke o načinima kako da deca budu zaštićena od neprimerenih i uznemiravajućih sadržaja (kao što su devijantno ponašanje, scene nasilja, eksploatacija), a da će u slučaju učešća dece u programima, sem saglasnosti roditelja biti poštovano pravo deteta da se izjasni o tome da li želi da učestvuje.

Naglašavamo da je od izuzetne važnosti da mediji štite identitet i privatnost dece u slučajevima koji mogu da dovedu do stigmatizacije  deteta i dugoročnih negativnih posledica po dete, i da svojim delovanjem nikako ne dovode u opasnost život i zdravlje dece.

Mreža organizacija za decu Srbije i Prijatelji dece Srbije, 26 godina kasnije, pozivaju i podsećaju sve političke i medijske aktere u našem društvu da poštuju dete i pravo deteta na detinjstvo.  Na prvom mestu treba da vode računa o tome šta je najbolji interes deteta i kako da ispune obaveze koje smo kao društvo preuzeli da deca rastu i misle slobodno i samostalno okružena ljubavlju, poverenjem i tolerancijom.

Zato pozivamo medije, i političke stranke da se ponovo upoznaju sa tekstom Kodeksa deca i mediji i podsećamo da ostvarivanje i zaštita prava deteta, prava na život, na zdravlje, dostojanstvo, zaštitu identiteta i privatnosti, treba da bude i ostane primarna misija svakog društva i svakog odgovornog pojedinca u njemu.

[ Pročitaj više ]

Važno je razvijati interkulturalnu kompetentnost učenika

                                 

 

Kako pripremiti đake za život u društvu koje je ispunjeno različitostima, bila je tema akreditovanog seminara "Interkulturalno obrazovanje kao instrument jačanja socijalne kohezije u školskoj sredini" edukatorke, Biljane Stojanović, profesorke istorije I mastera obrazovnih politika.  Osnovno pitanje  na koja seminar daje odgovor jeste da li je potrebno uvođenje novog predmeta ili škola ima druge načine da razvija interkulturalno obrazovanje i promoviše demokratske vrednosti? O ovim temama razgovarali smo sa Biljanom Stojanović.

 

Kako izgleda primer dobre prakse u našim školama, kada je reč o multikulturalnosti?

       U školama, kroz nastavu različitih nastavnih predmeta (srpski/ maternji jezik i književnost, istorija, građansko vaspitanje, verska nastava i dr.)  deca uče o postojanju različitih kultura, nacija i etničkih grupa, jezika, vera na prostoru države Srbije. Dakle škola kao obrazovno-vaspitna ustanova učenika uči o multikulturalnosti. Ali se postavlja pitanje da li je to dovoljno. Da li je važno decu naučiti stanju ili i procesu. Naravno važno je i jedno i drugo.

Multikulturalnost je stanje, a proces je uspostavljanje interakcije između pripadnika različitih  kultura, tj. interkulturalnost.

Mnogi nastavnici organizuju tematsku nastavu u cilju upoznavanja učenika sa običajima i tradicijom različitih kultura na prostoru države Srbije. Jedan od primera je I organizovana tematska nastava u srednjoj škola "Sezai Suroi" u Bujanovcu, škola sa nastavom na albanskom jeziku. U okviru nastave predmeta Srpski kao nematernji jezik učenici su istraživali svadbene običaje naroda koji žive na prostoru opštine Bujanovac i u različitim medijima prikazivali istraživačke rezultate na srpskom jeziku. Postoje i drugi primeri, posebno u realizaciji nastave u prvom ciklusu obrazovanja i vaspitanja kada nastavnici primenjuju međupredmetni, interdisciplinarni pristup nastvi i učenju.

 

Šta bi bio loš primer i možda crtica koja pokazuje u kakvoj školskoj klimi današnja deca rastu, a tiče se multikulturalnosti i Interkulturalnost?

    Nažalost i loši primeri postoje u našim školama. Oni se ispoljavaju na različite načine, npr. nasilno ponašanje učenika (fizičko maltretiranje, tuče), verbalno maltretiranje, ugrožavanje ličnosti učenika putem društvenih mreža i dr.  Po mom skromnom mišljenju razloga za ovakvo ponašanje ima dosta. Izdvojiću samo neke: porodica u kojoj deste raste i stasava u ličnost; programi nastave i učenja u kojima se nedevoljno pažnje poklanja toleranciji i razumevanju za druge i drugačije; nedovoljno poznavanje sopstvene kulture; nedovoljno poznavanje kulture drugih. Ovde ću biti slobodna, da kao nastavnik istorije naglasim da u programima nastavnog predmeta Istorija (program namenjen učenicima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku) nema sadržaja koji se odnose na narode i etničke grupe koje žive na prostoru Srbije, posebno istorija Roma, Rusina, Slovaka, Bunjevaca.

  U Srbiji postoje škole koje su multikulturalne, škole u kojima se nastava odvija na više jezika, škole u kojima su učenici tokom odmora u okviru svojih jezičkih grupa u kojima je nedovoljno razvijena ili nepostoji interakcija između učenika različitih kultura.

 

Kako se podstiče svest o ovim pojmovima i kako se menja slika?

        Svest o ovim pojmovima se pre svega razvija putem obrazovanja. Po mom mišljenju nije potrebno uvoditi kao poseban predmet interkulturalno obrazovanje, ali je važno razvijati interkulturalnu kompetentnost učenika. U Srbiji se to može raditi putem međupredmetnog pristupa nastavi i učenju, putem razvijanja međupredmetnih kompetencija učenika; putem razvijanja interakcije među učenicima; putem učenja jezika manjinske zajednice, tj. da učenici srpski nacionalne zajednice uče jezik manjinske zajednice sredine u kojoj žive i dr.

Koliko ovakvi seminari doprinose širenju svest i obrazovanja na temu interkulturalnosti, šta Vam kažu roditelji, a šta nastavnici?

      Po mom mišljenju seminari sa ovom temom su veoma potrebni nastavnicima I školi, posebno u ovom istorijskom trenutku. Važno je razvijati dobru klimu u školi, klimu međusobnog poverenja, saradnje, solidarnosti, prihvatanja. Uostalom pri spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada škole jedna od oblasti je I etos koji je po rečima ocenjivača dosta dobar u školama za razliku od oblasti nastava I učenje. Pitam se kako je to moguće? No izveštaji spoljašnjeg vrednovanja ukazuju na činjenicu da je razvijanje interkulturalnih kompetencija neophodno. Ovome treba dodati I preporuku Saveta Evropske unije iz maja 2018. gde se državama članicama I kandidatima preporučuje uključivanje interkulturalnog obrazovanja. Za roditelje je ova tema posebno važna jer vaspitanje svoje dece usmeravaju na poštovanje drugih i drugačijih. Veoma mi je drago da je Nacionalna asocijacija prepoznala ovu potrebu I u program obuke pored nastavnika uključila I roditelje.

 

Kako obrazovanje u Srbiji učiniti funkcionalnijim? Šta je prema Vašem mišljenju, negativno nasleđe našeg obrazovanja, šta je to potpuno prevaziđeno a na čemu se i dalje kod nas insistira?

     Tako što nastavu treba organizovati tako da u učionici učenici budu akteri, nosioci aktivnosti a ne pasivni slušaoci; tako da se proces učenja dešava u učionici a kod kuće samo fino preslišavanje; tako što nastavnik neće biti predavač već moderator; tako što se nastava i učenje ostvaruje u interakciji učenika i nastavnika i učenika i učenika. Interakcija u procesu nastave i učenja će istovremeno doprineti i razvijanju interakcije među učenicima koji pripadaju drugim i drugačijim kulturama a to je početak interkulturalnog dijaloga.

Jedan broj nastavnika i dalje realizuje nastavu primenom frontalnog oblika rada i monološke metode, nastavu čiji je cilj da se realizuju sadržaji programa; nastavu koja od učenika zahteva reprodukciju gradiva…

Suočeni sa postignućima učenika na završnom ispitu, kao i na međunarodnim proverama učeničkih postignuća Ministartsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa partnerima, zavodima (Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja) je iniciralo reformu programa nastave i učenja, kao deo sveobuhvatne reforme sektora obrazovanja a u cilju podizanja kvaliteta obrazovanja. Urađeni su novi programi koji su zasnovani na ishodima učenja. Obaveza nastavnika je da u toku školske godine radi na ostvarivanju ishoda za predmet. Ostvarivanjem ishoda za predmet nastavnik istovremeno razvija i kompetncije učenika (predmetnu kompetenciju i međupredmetne kompetencije). Sadržaji programa su alatka u rukama nastavnika za ostvarivanje ishoda i razvijanje kompetencija. Stepen ostvarenosti ishoda i razvijenosti kompetencije meri se standardima postignuća učenika koji su osnov za pripremu zadataka za završni ispit u osnovnoj školi a biće i osnov za završne ispite (matura) na kraju srednjeg obrazovanja. 

 

 

[ Pročitaj više ]

Pohvala – najbolji novogodišnji poklon za đake prvake

 

Period prilagođavanja učenika prvog razreda na novu sredinu, obaveze, pravila i drugare je u toku i decembar i januar su rezervisani za prva sumiranja uspešnosti učenika. Prvaci su u većini naučili sva slova i pisanje po diktatu, najviše vole matematiku i srpski, potrebne su im česte pauze, obožavaju da se druže i uče, fascinirani su gumicom za brisanje, a sa učiteljicom najviše vole da prave kolače. Pedagozi i psiholozi smatraju da je vreme za igru, samostalnost u pisanju domaćih zadataka, kao i pohvala, najvažniji poklon koji bi prvaci trebalo da dobiju od roditelja.

 

 O tome kako teče prilagođavanje prvaka na prvi razred i na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju, za naš sajt piše Ana Milanović, pedagoškinja iz OŠ “Čibukovački partizani” iz Kraljeva.

Želja svih učesnika u obrazovnom procesu je da učenici budu odgovorni, uspešni i disciplinovani tokom školovanja i da steknu radne navike. Put do uspostavljanja ovih osobina je dugotrajan i težak, kako za dete tj. učenika tako i za roditelje (staratelje) i nastavnike. Bilo šta da činimo u učionici ili van nje uvek treba da uzmeno u obzir dečije razvojne potrebe i mogućnosti. One treba da budu u središtu svih naših odluka i deo svakodnevnog rada. Želja i opterećenost roditelja da im deca budu uspešna često na decu utiču negativno i pre remete njihov razvoj i učenje nego što ih podstiču. Učenici i njihovi roditelji koji se po prvi put susreću sa školom prolaze kroz „doba tranzicije“ na ovaj ili onaj način. Ono što je jedino izvesno je da će drugi razred brzo doći.

 

Svako ima svoj prvi razred

Đake prvake u ovom periodu odlikuje potreba za privatnošću, velika osetljivost i česte promene raspoloženja. Dečiji rast i razvoj se odvija po određenim logički predvidivim obrascima. Rast deteta je pod jakim uticajem kulture iz koje dolazi, ličnosti i sredinskih uticaja. Kao što ne postoje dve iste porodice ili ljudske zajednice tako ne postoje ni dva ista deteta. Iako deca istim redosledom prolaze kroz razvojne stadijume, ona taj put ne prolaze istim tempom. Očekivano je da se razvojne razlike kreću u rasponu od dve hronološke godine. Ono što je važno da roditelji znaju je da razvoj ličnosti i inteligencija ne idu u korak. Dete koje smatramo vrlo inteligentnim može sporije fizički i socijalno sazrevati, a dete prosečne i ispodprosečne inteligencije može fizički i socijalno biti naprednije od ostale dece istog uzrasta. U jednom uzrastu deca su popustljiva i poslušna, a u nekom drugom se opiru bilo kakvoj saradnji i radu i stvaraju teškoće u odnosima sa drugima. Ta skokovitost je normalni deo životnog ciklusa i nastavlja se i kod odraslih. Naravno kod prvaka su ove promene učestalije.

 

Uspeh: motivisan (5)

 Do sada je većina prvaka naučila sva slova, ume da piše po diktatu, napamet govori kraće književne tekstove, pažljivo sluša sagovornike, spretni su u rukovanju sa priborom za crtanje i pisanje, crteži su potpuniji, imaju više elemenata, učenici znaju da sabiraju do 10, rešavaju kraće tekstualne zadatke ..

Razgovarajući sa učiteljima prvog  razreda, prateći rad prvaka jedno ostaje isto iz generacije u generaciju a to je zadivljenost prvaka gumicom za brisanje. Dok su bili predškolsci predmet obožavanja je bio rezač za olovke, sada je gumica. Ako pogreše brisaće do besvesti, sve dok ne naprave rupu na hartiji. Žele da ono što rade bude tačno i izgleda lepo. Zbog toga im je za sve potrebno mnogo vremena i vrlo su neraspoloženi ako sve ne završe na vreme. Učitelji su isticali da vrlo retko rade testove sa vremenskim ograničenjem. Prvaci su sposobni da pišu ispravno ili da pišu krasnopis, ali nikako jedno i drugo istovremeno. Roditelji sve ovo treba da imaju na umu  kada rade sa decom kući jer je njihova pažnja vremenski ograničena pa stoga su potrebne česte pauze i što manje korišćenje gumice za brisanje, ma koliko to izgledalo čudno ili smešno.

Prvaku, kao i svakom drugom uostalom, pomoć prija, ali rezultat prevelikog mešanja roditelja u dečije školske obaveze jeste nemogućnost deteta da stvori radne navike i postane samostalno. Roditelji ne treba da rade domaći umesto deteta, niti da bde nad njim dok radi domaći. Mogu da pogledaju šta dete ima da uradi i da provere da li je zadatak rešio ispravno.

Većina prvaka voli rutinu i red u školi i dopada im se lični odnos sa učiteljicom. Prvaci su često skloni da na roditeljske instrukcije kažu „Naša učiteljica nije tako rekla“. Učiteljicu često vide kao „finu, dobru, strogu, blagu, upornu, borbenu..“ Omiljeni predmeti prvaka:  matematika, zato što odmah imaju povratnu informaciju (urade zadatak u svesci, knjizi, nastavnom listu.. i odmah im se pregleda), a „tačno“ (štikliran zadatak)  im je jako važan, jer ima da se računa, jer je lakša od srpskog zato što nema toliko da se čita, mogu da sabiraju koliko hoće;  srpski jezik vole jer: ima dosta da se čita, recituju se pesmice, pevaju se samo poznate pesmice, učiteljica daje manje domaćeg iz srpskog. Jedan deo učenika je istakao da im fizičko nije baš omiljeni predmet jer moraju dosta da trče, puno treniraju a oni to baš i ne vole. Na pitanje šta im se najviše sviđa u školi većina njih je odgovorila da je to što su zajedno, zato što se druže, što mogu da trče, igraju se i uče, što sa učiteljicom prave kolače i torte.

 

Za domaći – igrajte se!

Preopterećenost školskim obavezama prvacima uskraćuje vreme za igru koja važna i lekovita za decu. Roditelji igru nikako ne treba da shvataju kao uzaludno potrošeno vreme. Dete igrajući se upoznaje svet oko sebe, uči oblike, razvija finu motoriku koja je neophodna kako bi savladalo tehniku pisanja, kreativnost, a ima i socijalnu funkciju jer kroz igru često možemo da vidimo kako se deca igraju škole, glume učiteljice. Navika koju treba da razviju u ovom uzrastu je da kada dođe iz škole dete prvo treba da se odmori, jede, završi sve školske obaveze pa tek onda da se igra.

 

Pohvala – najbolji roditeljski poklon

Vreme praznika je pred nama i deca im se posebno raduju i sa nestrpljenjem čekaju. No, nakon par dana raspusta čak i deca koja imaju razvijene radne navike doći će u situaciju da im je potrebno zagrevanje pre nego što se vrate u formu. Vreme koje roditelji provedu zajedno sa decom mogu da koriste da razgovaraju, hrabre ih i pohvaljuju jer će na taj način motivisati dete da uloži trud u rešavanju životnih i školskih zadataka i mozgalica, koliko god je to u njegovoj moći. Najbolje bi bilo da zajedno naprave satnicu koja bi detetu pružila orjentir kada je koja aktivnost i tada bi jasno i samo imalo uvid  da ima dovoljno vremena za učenje, igru i druge vannastavne aktivnosti.

 Na kraju, bezuslovna roditeljska ljubav i zagrljaj je ono što je ključno za detetov rast i razvoj i najbolja je preventiva protiv svih strahova koje dete tokom odrastanja preživljava i koje uz vas može da prebrodi.

[ Pročitaj više ]

Pravilnik o obavljanju društveno-korisnog i humanitarnog rada

PRAVILNIK O OBAVLjANjU DRUŠTVENO-KORISNOG,ODNOSNO HUMANITARNOG RADA

Od ove školske godine učenici koji se neprimereno ponašaju u školi, uz izrečenu opomenu ili ukor, biće u obavezi da obavljaju društveno-koristan rad. Kako će sređivanje učionice ili priprema prezentacije na određenu temu, uticati na promenu ponašanja učenika, objašnjava naša sagovornica iz Ministrastva prosvete, Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.

Prateći i analizirajući iskustva osnovnih i srednjih škola o efektima disciplinskih i vaspitno-disciplinskih mera, zaključeno je da te mere nemaju posebno pozitivan utisak na promenu ponašanja zbog kojih su one i izrečene učenicima. Kada je pokrenuta izrada novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je stupio na snagu 7.oktobra 2017. godine smatrano je da je važno da se posebna pažnja obrati na jačanje vaspitne uloge škole i propisivanje mera koje bi pomogle u tome. Tako Zakon sadrži član 86 (vaspitne i vaspitno-disiplinske mere i pravna zaštita učenika) koji je doneo i novinu čiji cilj je da vaspitni rad u školi dobije novu dimenziju koja se odnosi na promenu ponašanja učenika. U njemu se, osim ostalog, navodi da  škola uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere  određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u prostorijama škole ili van prostorija škole pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika.Društveno-koristan, odnosno humanitarni rad škola određuje u skladu sa težinom učinjene povrede i pri tome vodi računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika. O  tome odmah obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Član 86. Zakona je dao osnovu za donošenje Pravilnika o obavljanju društveno - korisnog, odnosno humanitarnog rada koji je stupio na snagu 15.septembra 2018. Ovim Pravilnikom su propisane aktivnostima kojima se  posebno razvija društveno odgovorno ponašanje učenika. On se ne odnosi  na aktivnosti škole koje su planirane Godišnjim planom rada, u koji su uključeni svi odnosno većina učenika škole, odnosno odeljenja koje svakako i dalje treba da se ostvaruju. Dakle, važno je da naglasimo da nije reč o disciplinskim merama («kaznama») i nisu zamena za postojece vaspitne i vaspitno-disciplinske  mere. One i  dalje ostaju kao mere koje škola može da primenjuje - to su opomene, ukori odeljenskog starešine, odeljenskog veća, nastavničkog veća, direktora. Aktivnosti propisane ovim Pravilnikom se izriču uporedo, zajedno sa navedenim i treba  da dovedu do promene ponašanja iz neželjenog u željeno, iz neodgovornog u odgovorno, iz nekonstruktivnog u konstuktivno. 
Ovako propisan društveno koristan i humanitarni rad treba i da pomaže i podstiče popravljanje odnosa uključenih strana. To je oblik restorativne discipline - pristup kojim se omogucava umanjivanje, odnosno uklanjanje učinjene štete/posledica, razvija se svest o sopstvenoj i odgovornosti drugih kao i o posledicama sopstvenog i ponašanja drugih. Prilikom odredivanja aktivnosti u školi se koriste naročito: savetodavni rad, postupak školske medijacije, vršnjacka medijacija, tehnika dijaloga. Potrebno je da se posebno obrati pažnja na psihofizičke  karakteristike učenika, zdravstvenu sposobnost, uzrast, dostojanstvo, odnos aktivnosti DKR i HR i težine povrede ili kršenja zabrane. Kada učenik pohađa nastavu po IOP-u važno je da prilikom određivanja aktivnosti uzima u obzir i mišljenje predstavnika Tima za inkluzivno obrazovanje.Prilikom određivanja aktivnosti odeljenski starešina, odnosno direktor konsultuju roditelja koji je obavezan da se aktivno uključi u ostvarivanje plana DKR i HR. Dakle, nije potrebna saglasnost roditelja, već roditelj mora da bude informisan. Kad je reč o uključivanju roditelja, njihova uloga je veoma važna jer je ovo prilika i mogućnost da  zajedno sa školom doprinesu pozitivnoj promeni ponašanja deteta. Roditelj može da da korisne informacije o zdravstvenom stanju deteta koje su značajne prilikom određivanja aktivnosti (eventualne probleme, alergije i drugo), ali i da podstakne, motiviše dete da se na najbolji moguci način uključi u aktivnost. Bitno je da i sam roditelj  shvati  da je reč o prilici da zajedno, u saradnji sa školom utice na konstruktivan način na ponašanje svog deteta, na razvijanje odgovornosti, razumevanja za sopstvena osećanja, razmišljanja, ponašanja, kao i za razumevanje drugih. Dobro je poznato da jedinstven vaspitni uticaj daje najbolje rezultate i tu priliku treba iskoristiti u najboljem interesu deteta.

Angažovanje učenika u aktivnostima društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada uzima se u obzir prilikom utvrđivanja zaključne ocene iz vladanja (kraj prvog i kraj drugog polugodišta).Neophodno je da se brižljivo vodi evidencija o toku sprovodenja aktivnosti i to treba da radi lice zaduženo za ostvarivanje i praćenje aktivnosti. Svaka škola propisuje na koji način ce da se vodi ova evidencija. Lice zaduženo za praćenje aktivnosti podnosi izveštaj organima škole o efektima društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada .

Svaka škola u skladu sa karakteristikama i specifičnostima  svojim opštim aktom propisuje način evidentiranja i izveštavanja o efektima primene ovih mera i aktivnosti. U Pravilniku su posebno navedeni primeri aktivnosti koji mogu da se odrede uz izrečenu vaspitnu meru za lakšu povredu obaveza učenika, zatim za težu povredu obaveza učenika kao i za povredu zabrane.Te aktivnosti mogu da se kombinuju, a liste koje su date u pravilniku mogu da se  prošire i drugim aktivnostima koje su primerene specifičnostima škole a propisuju se opštim aktom škole.Pravilna primena ovog pravilnika ne dozvoljava da se u određivanju aktivnosti primenjuje princip automatizma, vec prilikom određivanja aktivnosti treba pažljivo da se analizira situacija, karakteristike učenika i izabere upravo ona aktivnost, odnosno aktivnosti koje će dati najbolji efekat.

Biljana Lajović, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 

[ Pročitaj više ]


Pomozite nam da zajedničkim snagama iniciramo promene u obrazovanju i rešavamo probleme.

REGISTRUJTE SE »

Registracija je besplatna i jednostavna. Postupak traje samo nekoliko sekundi.

Ona vam omogućava da učestvujete u diskusijama na forumu, pristupite materijalima i sadržajima koji su dostupni samo registrovanim članovima, zatražite pomoć i savete od stručnjaka i pokrećete inicijative za bolje obrazovanje u svom okruženju.