Period prilagođavanja učenika prvog razreda na novu sredinu, obaveze, pravila i drugare je u toku i decembar i januar su rezervisani za prva sumiranja uspešnosti učenika. Prvaci su u većini naučili sva slova i pisanje po diktatu, najviše vole matematiku i srpski, potrebne su im česte pauze, obožavaju da se druže i uče, fascinirani su gumicom za brisanje, a sa učiteljicom najviše vole da prave kolače. Pedagozi i psiholozi smatraju da je vreme za igru, samostalnost u pisanju domaćih zadataka, kao i pohvala, najvažniji poklon koji bi prvaci trebalo da dobiju od roditelja.
O tome kako teče prilagođavanje prvaka na prvi razred i na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju, za naš sajt piše Ana Milanović, pedagoškinja iz OŠ “Čibukovački partizani” iz Kraljeva.
Želja svih učesnika u obrazovnom procesu je da učenici budu odgovorni, uspešni i disciplinovani tokom školovanja i da steknu radne navike. Put do uspostavljanja ovih osobina je dugotrajan i težak, kako za dete tj. učenika tako i za roditelje (staratelje) i nastavnike. Bilo šta da činimo u učionici ili van nje uvek treba da uzmeno u obzir dečije razvojne potrebe i mogućnosti. One treba da budu u središtu svih naših odluka i deo svakodnevnog rada. Želja i opterećenost roditelja da im deca budu uspešna često na decu utiču negativno i pre remete njihov razvoj i učenje nego što ih podstiču. Učenici i njihovi roditelji koji se po prvi put susreću sa školom prolaze kroz „doba tranzicije“ na ovaj ili onaj način. Ono što je jedino izvesno je da će drugi razred brzo doći.
Svako ima svoj prvi razred
Đake prvake u ovom periodu odlikuje potreba za privatnošću, velika osetljivost i česte promene raspoloženja. Dečiji rast i razvoj se odvija po određenim logički predvidivim obrascima. Rast deteta je pod jakim uticajem kulture iz koje dolazi, ličnosti i sredinskih uticaja. Kao što ne postoje dve iste porodice ili ljudske zajednice tako ne postoje ni dva ista deteta. Iako deca istim redosledom prolaze kroz razvojne stadijume, ona taj put ne prolaze istim tempom. Očekivano je da se razvojne razlike kreću u rasponu od dve hronološke godine. Ono što je važno da roditelji znaju je da razvoj ličnosti i inteligencija ne idu u korak. Dete koje smatramo vrlo inteligentnim može sporije fizički i socijalno sazrevati, a dete prosečne i ispodprosečne inteligencije može fizički i socijalno biti naprednije od ostale dece istog uzrasta. U jednom uzrastu deca su popustljiva i poslušna, a u nekom drugom se opiru bilo kakvoj saradnji i radu i stvaraju teškoće u odnosima sa drugima. Ta skokovitost je normalni deo životnog ciklusa i nastavlja se i kod odraslih. Naravno kod prvaka su ove promene učestalije.
Uspeh: motivisan (5)
Do sada je većina prvaka naučila sva slova, ume da piše po diktatu, napamet govori kraće književne tekstove, pažljivo sluša sagovornike, spretni su u rukovanju sa priborom za crtanje i pisanje, crteži su potpuniji, imaju više elemenata, učenici znaju da sabiraju do 10, rešavaju kraće tekstualne zadatke ..
Razgovarajući sa učiteljima prvog razreda, prateći rad prvaka jedno ostaje isto iz generacije u generaciju a to je zadivljenost prvaka gumicom za brisanje. Dok su bili predškolsci predmet obožavanja je bio rezač za olovke, sada je gumica. Ako pogreše brisaće do besvesti, sve dok ne naprave rupu na hartiji. Žele da ono što rade bude tačno i izgleda lepo. Zbog toga im je za sve potrebno mnogo vremena i vrlo su neraspoloženi ako sve ne završe na vreme. Učitelji su isticali da vrlo retko rade testove sa vremenskim ograničenjem. Prvaci su sposobni da pišu ispravno ili da pišu krasnopis, ali nikako jedno i drugo istovremeno. Roditelji sve ovo treba da imaju na umu kada rade sa decom kući jer je njihova pažnja vremenski ograničena pa stoga su potrebne česte pauze i što manje korišćenje gumice za brisanje, ma koliko to izgledalo čudno ili smešno.
Prvaku, kao i svakom drugom uostalom, pomoć prija, ali rezultat prevelikog mešanja roditelja u dečije školske obaveze jeste nemogućnost deteta da stvori radne navike i postane samostalno. Roditelji ne treba da rade domaći umesto deteta, niti da bde nad njim dok radi domaći. Mogu da pogledaju šta dete ima da uradi i da provere da li je zadatak rešio ispravno.
Većina prvaka voli rutinu i red u školi i dopada im se lični odnos sa učiteljicom. Prvaci su često skloni da na roditeljske instrukcije kažu „Naša učiteljica nije tako rekla“. Učiteljicu često vide kao „finu, dobru, strogu, blagu, upornu, borbenu..“ Omiljeni predmeti prvaka: matematika, zato što odmah imaju povratnu informaciju (urade zadatak u svesci, knjizi, nastavnom listu.. i odmah im se pregleda), a „tačno“ (štikliran zadatak) im je jako važan, jer ima da se računa, jer je lakša od srpskog zato što nema toliko da se čita, mogu da sabiraju koliko hoće; srpski jezik vole jer: ima dosta da se čita, recituju se pesmice, pevaju se samo poznate pesmice, učiteljica daje manje domaćeg iz srpskog. Jedan deo učenika je istakao da im fizičko nije baš omiljeni predmet jer moraju dosta da trče, puno treniraju a oni to baš i ne vole. Na pitanje šta im se najviše sviđa u školi većina njih je odgovorila da je to što su zajedno, zato što se druže, što mogu da trče, igraju se i uče, što sa učiteljicom prave kolače i torte.
Za domaći – igrajte se!
Preopterećenost školskim obavezama prvacima uskraćuje vreme za igru koja važna i lekovita za decu. Roditelji igru nikako ne treba da shvataju kao uzaludno potrošeno vreme. Dete igrajući se upoznaje svet oko sebe, uči oblike, razvija finu motoriku koja je neophodna kako bi savladalo tehniku pisanja, kreativnost, a ima i socijalnu funkciju jer kroz igru često možemo da vidimo kako se deca igraju škole, glume učiteljice. Navika koju treba da razviju u ovom uzrastu je da kada dođe iz škole dete prvo treba da se odmori, jede, završi sve školske obaveze pa tek onda da se igra.
Pohvala – najbolji roditeljski poklon
Vreme praznika je pred nama i deca im se posebno raduju i sa nestrpljenjem čekaju. No, nakon par dana raspusta čak i deca koja imaju razvijene radne navike doći će u situaciju da im je potrebno zagrevanje pre nego što se vrate u formu. Vreme koje roditelji provedu zajedno sa decom mogu da koriste da razgovaraju, hrabre ih i pohvaljuju jer će na taj način motivisati dete da uloži trud u rešavanju životnih i školskih zadataka i mozgalica, koliko god je to u njegovoj moći. Najbolje bi bilo da zajedno naprave satnicu koja bi detetu pružila orjentir kada je koja aktivnost i tada bi jasno i samo imalo uvid da ima dovoljno vremena za učenje, igru i druge vannastavne aktivnosti.
Na kraju, bezuslovna roditeljska ljubav i zagrljaj je ono što je ključno za detetov rast i razvoj i najbolja je preventiva protiv svih strahova koje dete tokom odrastanja preživljava i koje uz vas može da prebrodi.
