Kako roditelji da zaštite decu od internet predatora?

NARNS u saradnji sa Save the Children obučava roditelje kako da zaštite decu od internet predatora

Zloupotreba dece u političkim strankama i medijima u Srbiji

Mreža organizacija za decu Srbije (MODS), koja okuplja 101 organizaciju za ostvarivanje, zaštitu i promociju prava deteta, izražava zabrinutost zbog učestalog i neadekvatnog pojavljivanja dece u medijima i političkim aktivnostima.

Važno je razvijati interkulturalnu kompetentnost učenika

Kako pripremiti đake za život u društvu koje je ispunjeno različitostima, bila je tema akreditovanog seminara „Interkulturalno obrazovanje kao instrument jačanja socijalne kohezije u školskoj sredini” edukatorke, Biljane Stojanović, profesorke istorije i mastera obrazovnih politika.

Zajedno za bolji internet

94% mladih od 14 do 17 godina ima profil na mrežama, samo kod 23% mladih, roditelji kontrolišu njihovo vreme na računaru, pokazalo istraživanje u Vojvodini

Pohvala – najbolji novogodišnji poklon za đake prvake

Pedagozi i psiholozi smatraju da je vreme za igru, samostalnost u pisanju domaćih zadataka, kao i pohvala, najvažniji poklon koji bi prvaci trebalo da dobiju od roditelja.

Darijina priča - druga nagrada za primer dobre prakse

Na Konkursu za primere dobre prakse inkluzivnog obrazovanja 2018. drugom nagradom nagrađene su Branka Bešlić (Partnerski za obrazovanje Subotica) i nastavnica razredne nastave Marica Ušumović Sič.

Pisanje projekata u oblati obrazovanja

Članovi NARNS prošli obuku za pisanje i vođenje projekata.

Pravilnik o obavljanju društveno-korisnog i humanitarnog rada

PRAVILNIK O OBAVLjANjU DRUŠTVENO-KORISNOG,ODNOSNO HUMANITARNOG RADA

Od ove školske godine učenici koji se neprimereno ponašaju u školi, uz izrečenu opomenu ili ukor, biće u obavezi da obavljaju društveno-koristan rad. Kako će sređivanje učionice ili priprema prezentacije na određenu temu, uticati na promenu ponašanja učenika, objašnjava naša sagovornica iz Ministrastva prosvete, Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.

Prateći i analizirajući iskustva osnovnih i srednjih škola o efektima disciplinskih i vaspitno-disciplinskih mera, zaključeno je da te mere nemaju posebno pozitivan utisak na promenu ponašanja zbog kojih su one i izrečene učenicima. Kada je pokrenuta izrada novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je stupio na snagu 7.oktobra 2017. godine smatrano je da je važno da se posebna pažnja obrati na jačanje vaspitne uloge škole i propisivanje mera koje bi pomogle u tome. Tako Zakon sadrži član 86 (vaspitne i vaspitno-disiplinske mere i pravna zaštita učenika) koji je doneo i novinu čiji cilj je da vaspitni rad u školi dobije novu dimenziju koja se odnosi na promenu ponašanja učenika. U njemu se, osim ostalog, navodi da  škola uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere  određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u prostorijama škole ili van prostorija škole pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika.Društveno-koristan, odnosno humanitarni rad škola određuje u skladu sa težinom učinjene povrede i pri tome vodi računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika. O  tome odmah obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Član 86. Zakona je dao osnovu za donošenje Pravilnika o obavljanju društveno - korisnog, odnosno humanitarnog rada koji je stupio na snagu 15.septembra 2018. Ovim Pravilnikom su propisane aktivnostima kojima se  posebno razvija društveno odgovorno ponašanje učenika. On se ne odnosi  na aktivnosti škole koje su planirane Godišnjim planom rada, u koji su uključeni svi odnosno većina učenika škole, odnosno odeljenja koje svakako i dalje treba da se ostvaruju. Dakle, važno je da naglasimo da nije reč o disciplinskim merama («kaznama») i nisu zamena za postojece vaspitne i vaspitno-disciplinske  mere. One i  dalje ostaju kao mere koje škola može da primenjuje - to su opomene, ukori odeljenskog starešine, odeljenskog veća, nastavničkog veća, direktora. Aktivnosti propisane ovim Pravilnikom se izriču uporedo, zajedno sa navedenim i treba  da dovedu do promene ponašanja iz neželjenog u željeno, iz neodgovornog u odgovorno, iz nekonstruktivnog u konstuktivno. 
Ovako propisan društveno koristan i humanitarni rad treba i da pomaže i podstiče popravljanje odnosa uključenih strana. To je oblik restorativne discipline - pristup kojim se omogucava umanjivanje, odnosno uklanjanje učinjene štete/posledica, razvija se svest o sopstvenoj i odgovornosti drugih kao i o posledicama sopstvenog i ponašanja drugih. Prilikom odredivanja aktivnosti u školi se koriste naročito: savetodavni rad, postupak školske medijacije, vršnjacka medijacija, tehnika dijaloga. Potrebno je da se posebno obrati pažnja na psihofizičke  karakteristike učenika, zdravstvenu sposobnost, uzrast, dostojanstvo, odnos aktivnosti DKR i HR i težine povrede ili kršenja zabrane. Kada učenik pohađa nastavu po IOP-u važno je da prilikom određivanja aktivnosti uzima u obzir i mišljenje predstavnika Tima za inkluzivno obrazovanje.Prilikom određivanja aktivnosti odeljenski starešina, odnosno direktor konsultuju roditelja koji je obavezan da se aktivno uključi u ostvarivanje plana DKR i HR. Dakle, nije potrebna saglasnost roditelja, već roditelj mora da bude informisan. Kad je reč o uključivanju roditelja, njihova uloga je veoma važna jer je ovo prilika i mogućnost da  zajedno sa školom doprinesu pozitivnoj promeni ponašanja deteta. Roditelj može da da korisne informacije o zdravstvenom stanju deteta koje su značajne prilikom određivanja aktivnosti (eventualne probleme, alergije i drugo), ali i da podstakne, motiviše dete da se na najbolji moguci način uključi u aktivnost. Bitno je da i sam roditelj  shvati  da je reč o prilici da zajedno, u saradnji sa školom utice na konstruktivan način na ponašanje svog deteta, na razvijanje odgovornosti, razumevanja za sopstvena osećanja, razmišljanja, ponašanja, kao i za razumevanje drugih. Dobro je poznato da jedinstven vaspitni uticaj daje najbolje rezultate i tu priliku treba iskoristiti u najboljem interesu deteta.

Angažovanje učenika u aktivnostima društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada uzima se u obzir prilikom utvrđivanja zaključne ocene iz vladanja (kraj prvog i kraj drugog polugodišta).Neophodno je da se brižljivo vodi evidencija o toku sprovodenja aktivnosti i to treba da radi lice zaduženo za ostvarivanje i praćenje aktivnosti. Svaka škola propisuje na koji način ce da se vodi ova evidencija. Lice zaduženo za praćenje aktivnosti podnosi izveštaj organima škole o efektima društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada .

Svaka škola u skladu sa karakteristikama i specifičnostima  svojim opštim aktom propisuje način evidentiranja i izveštavanja o efektima primene ovih mera i aktivnosti. U Pravilniku su posebno navedeni primeri aktivnosti koji mogu da se odrede uz izrečenu vaspitnu meru za lakšu povredu obaveza učenika, zatim za težu povredu obaveza učenika kao i za povredu zabrane.Te aktivnosti mogu da se kombinuju, a liste koje su date u pravilniku mogu da se  prošire i drugim aktivnostima koje su primerene specifičnostima škole a propisuju se opštim aktom škole.Pravilna primena ovog pravilnika ne dozvoljava da se u određivanju aktivnosti primenjuje princip automatizma, vec prilikom određivanja aktivnosti treba pažljivo da se analizira situacija, karakteristike učenika i izabere upravo ona aktivnost, odnosno aktivnosti koje će dati najbolji efekat.

Biljana Lajović, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 

Tranzicija dece kroz sistem obrazovanja - prezentacije sa prve NARNS konferencije

Od dece, preko roditelja do institucija, kako se sve odvija proces tranzicije u školama, kod nas ali i u svetu, pogledajte u prezentacijama naših učesnika prve NARNS konferencije održane u Beogradu.

Održan okrugli sto "Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji"

U Subotici održan okrugli sto o obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina i mogućnostima intekulturalnog obrazovanja u Srbiji.

Održan završni skup projekta „Vrtići bez granica 3”

Vrtići bez granica 3 - Podrška unapređivanju sistema društvene brige o deci i predškolskog vaspitanja i obrazovanja na lokalnom nivou

Vodič: Primena pravilnika o informisanju i pravilnika o participaciji učenika u okviru časa odeljenskog starešine

Izrađen „Vodič za odeljenske starešine i vršnjačke medijatore – primena pravilnika o informisanju i pravilnika o participaciji učenika u okviru časa odeljenskog starešine”

Održana konferencija „Podeli znanje – škole u akciji!”

U Beogradu je održana konferencija „Podeli znanje – škole u akciji!”.

Ne samo za tržište: Ka društvenom konsenzusu o ključnim kompetencijama sledeće generacije građana

U ovom tekstu autor Aleksandar Baucal razmatra dve međusobno povezane teme. Prva se odnosi na ulogu ekonomskog sektora u razvoju obrazovanja. Druga tema tiče se kompetencija koje treba da razviju buduće generacije građana kako bi mogle da se nose sa različitim izazovima.

Poziv osnovnim školama za dostavljanje prijava za učešće u projektu „Zajedno ka srednjoj školi - Podrška deci iz osetljivih grupa u prelasku u srednju školu”

Cilj projekta je da doprinese povećanju broja učenika iz osetljivih grupa koji nastavljaju obrazovanje na srednjoškolskom nivou.

Vodič za interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku

Ovaj Vodič suštinski predstavlja set preporuka za unapređenje rada IRK u okviru postojećih normativnih rešenja.

Katalog asistivne tehnologije

Katalog sadrži pregled sredstava i uređaja asistivne tehnologije, njihove osnovne karakteristike i svrhu.

Prevencija segregacije, razvoj inkluzivnih upisnih politika i desegregacija škola i odeljenja

Međunarodna iskustva i predlozi za unapređenje prakse u Srbiji.

Kako do kvalitetne dopunske nastave

Sprečavanje osipanja učenika iz obrazovnog sistema – oslonci za unapređenje i primeri dobre prakse.

Javni poziv za razvoj programskog okvira za podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti i prevenciji diskriminacije i nasilja u predškolskim ustanovama

Javni poziv je namenjen organizacijama iz civilnog, privatnog i javnog sektora.