Log in
Dvoje dece pohađa školu zahvaljujući dobijenoj mogućnosti za novi, bolji život
ShareDvoje dece pohađa školu zahvaljujući dobijenoj mogućnosti za novi, bolji život
Predsednica Nacionalne asocijacije roditelja i nastvnika Dragana Nikolić Đoković, zajedno sa asistentom na projektu i direktorom udruženja „Ruke prijateljstva“, Zoranom Petrovićem, posetila je ovu porodicu nekoliko puta, koja je od decembra 2020. godine bila uključena u projekat "Podrška integracije dece u obrazovni sistem Srbije" koji NARNS sprovodi u saradnji sa DIMAK Srbija sa iskrenom željom da im pomognu da ostvare sva prava svoje dece na obrazovanje.
Dragana se priseća prvog susreta sa porodicom i priču započinje rečima: „Asima i Bejzu sam upoznala kada su došli u kancelariju udruženja „Ruke prijateljstva“ da prate DIMAK-ovu info sesiju. …Bejzaje znala samo italijanski i malo romski. Srpski nije govorila i nije razumela. Od Zorana i Asima sam saznala kako su se upoznali i da Bejza ima petoro dece iz prvog braka. Sada imaju dečaka, bebu, njihovo zajedničko dete. Posmatrala sam ih i nisam želela da budem ljubopitljiva, jer su prilično uzdržani prema meni i uglavnom se obraćaju Zoranu“.
Pre odlaska u Italiju, Asim je pomagao majci da prodaje polovnu garderobu na pijaci. Kao azilant, prvi put je sa roditeljima otišao za Italiju 2014. godine. Asimov otac nije mogao da se prilagodi životu u Italiji, pa su se vratili za Ratine. Nehata je put ponovo odveo u Italiju 2018. godine, kada je otputovao sam za Vićencu i tamo upoznao sadašnju suprugu Bejzu, koja je tamo rođena. Bila je razvedena sa petoro dece. Otpočevši zajednički život, živeli su od socijalne pomoći koju je ona dobijala, jer Asimu azil nije bio odobren. Jedinu podršku i pomoć su dobijali od CARITAS-a, humanitarne organizacije Katoličke Crkve. Nisu mu nudili posao, jer nije bio prijavljen, a kada mu je azil odbijen, vratio se sa porodicom u Ratine, 2020. godine. U međuvremenu, dobili su sina, šesto dete u porodici. „Početkom našeg projekta, obavestili smo porodicu da možemo da im pomognemo“, sa nadom u glasu ističe Dragana.
Odlazak na teren
Drugi susret dogodio se maja 2021. godine, tik pred romsku slavu, Đurđevdan. Ovoga puta koordinatorski tim projekta, otišao je na mesto njihovog prebivališta, u romsko naselje da ih posete. „Iako mi nije prvi put da idem u romskonaselje, nekako sam očekivala da tako brojna porodica živi u većoj kući“ priseća se Dragana i nastavlja „Od Zorana saznajem da ni ta mala, trošna kuća nije njihova. Iz dvorišta ulazimo u prvu prostoriju. Svi su tu. Deca sede na podu, beba u auto-sedištu. U prostoriji ima stari, mali šporet na drva, kauč, ormar, levo je prostorija koja liči na kuhinju. Nisam sigurna da imaju vodu. Trudim se da ne otkrijem zaprepašćenje izrazom lica. Asimova mama mi daje plastičnu stolicu da sednem, ali ja sam izabrala tronožac. Iz te prostorije imaju dvoja vrata. Jedna se otvaraju i izlazi čovek zamazan od farbe. Asimov otac. Srdačno se pozdravlja sa nama. Došao je da pomogne sinu da okreči kuću. Razgledam po prostoriji. Vlaga do pola zidova. Čovek nas uvodi u sobu koju kreči. Mala prostorija i na sredini je samo bračni ležaj. Okolo su neke stvari. Kroz mali prozor ne ulazi mnogo svetlosti. Druga prostorija je soba za decu, za njih petoro. Sada su opušteniji u komunikaciji sa mnom, jer su me upoznali. Bejza više razume srpski, ali ne priča. Sa decom komunicira na italijanskom. Deca su lepa, sede jedno pored drugog i posmatraju Zorana i mene. Najstarija, devojčica, me pomno posmatra. Ima lepe krupne oči, smeđu kosu, mršava je. Dečak, četvrti po redu od Bejzine dece, najviše vremena provodi sa Asimovom majkom i najbolje zna romski. On ima pet godina. Asimova majka mi sa ponosom kaže da je on svakodnevno uz nju i da je mnogo voli, a i ona njega. Tada sam iskoristila trenutak da je pitam, kako su oni, kao roditelji, reagovali kada je Asim iz Nemačke doveo ženu sa petoro dece? Nasmejala se, verovatno našem srpskom mentalitetu, i rekla mi: „Kakve to veze ima?! On je naš sin. Zaljubio se u Bejzu, vole se, a ako se oni vole, onda i mi njih volimo. A deca, neka su živa i zdrava, vidiš, gajimo ih sve zajedno. Muž i ja im pomažemo koliko možemo“. Kada smo krenuli iz naselja, ređale su mi se slike u glavi, komentari. Učim da sagledavam život iz jednog drugog ugla, meni dalekog i stranog. Vreme koje sam provela tamo, u poseti ovoj porodici, bilo je kao da sam se našla u indijskom filmu „Milioner iz blata““, kaže Dragana sa iskrenim emocijama u očima.
Osam meseci od prvog susreta, u avgustu mesecu ponovo su posetili porodicu Bihorac. Baba i deda su čuvali decu, a Asim i Bejza su bili kod lekara. Dečak, beba je porastao, ali je i dalje u auto sedištu. „Kada sam ga uzela u naručje, delovao mi je mršavo i mlitavo. Onda nam je baba pokazala stopala. Desno stopalo ni Zoranu ni meni nije izgledalo da stoji kako treba. Rekli smo babi da kaže Asimu i Bejzi da odvedu dete kod dečijeg hirurga. Doneli smo im i posluženje, ali su nas deca sramežljivo posmatrala. Nekako su drugačiji od ostalih. Najnestašniji je babin mezimac“.
Od kuće do škole
Podrška koju su im Dragana i Zoran uz pomoć ovog projekta pružili, ali i izvan toga, brojna je. Zahvaljujući dobijenoj potpori, upisali su dvoje dece u osnovnu školu, jedno u pripremni predškolski program. Dragana i Zoran su se potrudili da im obezbede knjige za oba deteta, kao i neophodan školski pribor, te prevod dokumentacije sa italijanskog na srpski jezik. „Uputili smo Asima u Centar za socijalni rad, ostvario je socijalnu pomoć. Posle prevoda dokumentacije, da je majka starateljka deci iz prvog braka, dobio je besplatnu pravnu pomoć, a pomogli smo mu oko popunjavanja dokumentacije i ostvarivanja dečijeg dodatka. Na kraju su dobili jednokratnu socijalnu pomoć. Osim toga, obaveštavamo ih o DIMAK-ovim radionicama, na kojima i prisustvuju, a deca su redovno uključena u časove srpskog jezika i dopunske nastave. Kao pomoć radi preventivnih mera protiv KOVID-a 19, davali smo im maske, asepsol i savete kako da se zaštite“.
Druga šanasa
Asim nema završenu osnovnu školu i to mu je velika kočnica za dalje napredovanje, kao što je na primer, pohađanje kurseva. Sakuplja garderobu po kontejnerima i prodaje je na pijaci. Nepovoljna epidemiološka situacija loše je uticala na već oskudan izvor prihoda. „Asim se zahvaljuje što je uz pomoć nas, kao članova projekta Nemačke razvojne saradnje uspeo sve gore navedeno da završi, jer kako kaže „Ne gledaju me isto kad dođem sam i kad sam sa vama!““, završava priču Dragana.
Asimova želja je da završi neki zanat i da se zaposli, mada se plaši da će tada ostati bez socijalne pomoći od koje porodica uspeva da preživi iz meseca u mesec. Kroz razgovor sa njim, „pokušali smo da mu objasnimo da bi najbolje bilo da od septembra meseca upiše na program „Druge šanse“ u Sirči, mesto u blizini Kraljeva i da završi osnovno obrazovanje, jer bi kao zanatlija mogao bolje da zarađuje nego što ima socijalnu pomoć“. Sa druge strane, njegova supruga Bejza je izrazila želju da nauči srpski jezik, u čemu će joj, Zoran i Dragana, pomoći.
Devet meseci kasnije
„Asim nas je poslušao i upisao se u „Drugu šansu“ u Sirči. Nadamo se da će uz našu pomoć i da je završi“, radosno je uzviknula Dragana, ne mogavši da sakrije uzbuđenje. „Asima i Bejzu sam povremeno viđala kada dovode decu na radionice. Nisu dolazili često. Dvoje dece je dolazilo na radionice i priredbu povodom Dana Roma, koju smo obeležili u OŠ "Dimitrije Tucović". Uvek su zajedno stajali u redu, tihi povučeni, srpski jezik su pomalo razumeli, ali su se trudili da uče slova i pisali su sve što im pokažem.“ Na pitanje da li su deca nastavila sa školovanjem i u novom polugodištu, Dragana je rekla da jesu i dodala da su im početkom septembra, preko udruženja “Ruke prijateljstva“ obezbedili besplatne udžbenike i rančeve.
Ovo dvoje dece iz Kraljeva i njihova porodica, samo su jedna od ukupno 277 dece i 119 roditelja kojima su aktivnosti ovog jednogodišnjeg projekta „Podrška integracije dece u obrazovni sistem Srbije“ pomogli da poboljšaju pristup obrazovanju.
Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije NARNS zajedno sa Nemačkim informativnim centrom za migracije, stručno obrazovanje i karijeru DIMAK sprovodi program „Podrška integracije dece u obrazovni sistem Srbije“ namenjen deci i roditeljima koji se suočavaju sa izazovima tokom školovanja, a pre svega deci i roditeljima koji su povratnici iz Nemačke i drugih zemalja, pripadnicima romske nacionalne manjine, deci iz materijalno osetljivih porodica, odnosno svoj deci koja su u riziku od ranog napuštanje školovanja i njihovim porodicama. Projekat se realizuje u okviru globalnog programa „Migracije za razvoj” (PME) koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), a koji je deo šire inicijative “Povratak u nove šanse” nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Uključite se u kampanju korišćenjem heštegova: #ObrazovanjeZaSve i #NARNSobrazovanje.
