Blog - naše priče

O čitanju sa decom

Čitanje sa decom nije jednosmerna aktivnost. To nije aktivnost u kojoj roditelj (ili neka druga osoba) čita, a dete ćuti i sluša. Naprotiv, čitanje je interaktivna aktivnost, podsticaj za razgovor, promišljanje i istraživanje. Knjiga nas provocira, golica, podstiče nas da pitamo i da se zapitamo, da razgovaramo i zajedno razmišljamo. U kom god trenutku tokom čitanja da se desi, razgovor je dobrodošao i treba ga negovati, a nikako sputavati.

O ranoj pismenosti i njenom značaju

Rana pismenost se obično definiše kao skup različitih znanja i veština koje omogućavaju deci da zarone u svet pisane kulture i pre nego što krenu u školu i savladaju slova. Ovo je veoma važno jer im omogućava da uče i razvijaju se, da ovladaju nizom različitih veština koje će im kasnije biti neophodne za čitanje, kao i da razviju pozitivan odnos prema čitanju, što je podjednako značajno za njihovo dalje obrazovanje i razvoj. Rana pismenost nastaje kroz zajedničko angažovanje niza različitih veština koje su povezane sa jezikom, fonološkom svesnošću i znanjem o pisanom kodu. Ove veštine se pre svega razvijaju kroz aktivnosti koje sa decom organizujemo u porodici i vrtiću.

Peti rođendan NARNS-a

Pogledajte inspirativne video priče članova i članica NARNS Gradskih klubova roditelja i nastvanika i pridružite se nekom od klubova.

Moja priča: Obrazovanje romske dece

Zovem se Dragana Đoković. Radim u OŠ „Čibukovački partizani“ u Kraljevu već 24 godine kao učiteljica, a od nedavno i kao pedagoška savetnica. Koordinatorka sam NARNS gradskog kluba roditelja i nastavnika u našoj školi od 2018. godine. 

Naša priča

Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije (NARNS) je osnovana na današnji dan 24. marta 2017. godine i danas slavi svoj četvrti rođendan. 

Alergija na hranu u školi: Evo šta učitelji i nastavnici treba da znaju o alergijama kod svojih đaka

Predsednica Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijom, celijakijom i ostalim autoimunim ograničenjima u ishrani – Alergija i ja

Zašto je važno jačati interkulturalne veštine u školama u Srbiji

Principi na kojima počiva strateška orijentacija obrazovnog sistema u Srbiji su pravednost i dostupnost obrazovanja za svu decu, a jedan od ciljeva obrazovanja je otklanjanje socijalnog isključivanja. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodno je uspešno ostvarivanje odnosa sa osobama ili grupama koje su kulturološki različite od nas, što u velikoj meri zavisi od kompetencija pojedinca.

Interkulturalno obrazovanje i razvijanje kompetencija za uvažavanje različitosti

Interkulturalno obrazovanje je obrazovanje koje uvažava i podržava različitost u svim oblastima ljudskog života ukazujući i činjenicu da su ljudi razvili niz različitih načina života, običaja i pogleda na svet i da nas upravo ta raznolikost obogaćuje.

Demistifikacija prava deteta

Kada bismo morali da navedemo šta smo sve postigli u životu, sve bi se učinilo bledo, dok ne spomenemo decu. Za većinu, uspešno odgajanje dece predstavlja najveće dostignuće koje ujedno donosi i najviše veselja, dosade, frustracija i spokojstva. 

Udžbenička zbrka unedogled

Umesto da udžbenici postanu jeftiniji u poslednjih 13 godina, otkako su se na tržište probili i privatni izdavači, cene su vrtoglavo otišle nagore. Zbog aktuelnog „superantikoruptivnog” zakona o udžbenicima, korupcije nema manje, ali ni više nego pre.

Za obrazovanje nije dovoljan samo novac

Ujedinjene nacije postavile su sebi visoke ciljeve kada je reč o obrazovanju za sve ljude. Unesko, međutim, upozorava da to može da propadne. Ali ni ti predlozi ne pomažu mnogo, smatra Feliks Štajner.

Buka oko kurikuluma

Ovim rečima je neočekivani i čudesan preokret u jednoj davno odigranoj sportskoj utakmici, ne skrivajući emocije, propratio komentator koji potiče sa istih prostora sa kojih i skorašnje vesti o okupljanjima i protestima pod sloganom „Hrvatska može bolje“: Protesti u Zagrebu i celoj Hrvatskoj za reformu obrazovanja (Politika), Hiljade ljudi na ulicama (Blic), Hrvatska na nogama zbog reforme obrazovanja (alo.rs), Protesti podrške reformi školstva (balkans.aljazzera) i sl. 

Inkluzija – moje iskustvo 2. deo ili osam godina posle

I završismo osnovnu školu.Celi dan gledam slike snimljene danas u školi i plačem ko kišna godina. Emotivna mama. 

Istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića: „Dobro dete sedi mirno i ćuti”

Kako deca vide dečji vrtić bila je tema istraživanja Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. 

Razvijanje mehanizama podrške detetu sa teškoćama

U publikaciji koja je pred Vama prikazana su iskustva stečena tokom sprovođenja projekta Karika koja nedostaje – Razvijanje mehanizama podrške detetu sa teškoćama pri prelasku na sledeći nivo obaveznog obrazovanja u „redovnom obrazovnom sistemu”.

Nastavnici kao lideri – kako do uspešne saradnje sa roditeljima

U ovom radu predstavljen je projekat Nastavnici kao lideri promena – kako do uspešne saradnje sa roditeljima i ideja nastavnika kao lidera promene na kojoj se projekat zasniva.

Inkluzija je pravo, a ne problem

Bilten VelikiMali je realizovan u okviru projekta „Stvaranja pravnog okvira i aktivnosti zastupanja u cilju unapređenja realizacije prava dece i odraslih sa invaliditetom” uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.